Amerika, Amerika, zemlja velika, ali metar moga sela, Amerika cela, peva Miroslav Ilić, „slavuj” iz Mrčajevaca.

I golman Bojan Jorgačević (rođen 12. februara 1982. godine u Beogradu), takođe, u razgovoru za „Sport”, pominje američko prostranstvo, no, u drugom delu strofe, onih Ilićevih „pola metra” premešta u Sofiju, gde je, minulog utorka, na Badnji dan, potpisao jednoipogodišnji ugovor sa Levskim.- Da, bolje je u Bugarskoj iz određenih razloga, koji su usko povezani s mojom porodicom – ističe Jorgačević. – Otkriću, dakle, da sam nedavno ceo mesec proveo u Americi, zvao me Kanzas siti, član MLS, nudio dobre uslove, pa ipak, iskustvo stečeno u selidbi iz Belgije u Tursku, nateralo me da odbijem.

O čemu se zapravo radi? Promena jezika se odrazila kod dece, bilo je muke da se sa turskog, koji su neočekivano lako savladali, vrate na ono što su učili u Belgiji.

Za kratko vreme ponovo bi ušli u nešto novo…

Maltretiranje.

A, da odem sam u Ameriku i svakodnevno se opterećujem kako im je u Brižu…

Ne zna se šta je gore.

Uglavnom, precrtao sam Ameriku, s njom i Kanadu, u istom košu našli su se Kanzas aiti i Montreal, sve zbog Evrope.

Vodićete porodicu u Sofiju?- Supruga Maja, kćerke Maša, Mia i Lara, i sin Luka ostaće u Belgiji dok se ne završi škola, a, kad dođe leto nije isključeno da se presele u srpsku prestonicu.

Bićemo neko vreme razdvojeni, ali, ovo je Evropa, sve je blizu, ništa ne pada tako teško.

Imali ste nekoliko evropskih poziva?- Iz raznih krajeva – dodaje Jorgačević. – Dinamo Bukurešt, Hapoel Petah Tikva, Beveren, interesovao se i jedan učesnik Čempionšiša…

Svi su pažljivo razmatrani…

Odlučili ste da obučete dres Levskog, zašto?- Jednostavno, bugarski velikan bio je najkonkretniji.

Preovladao je sportski motiv, mada ni finansijski uopšte nije za potcenjivanje,štaviše…

Zasluge za transfer pripadaju Urošu Goluboviću, bivšem čuvaru mreže Rada, koji je godinama uspešno branio i na bugarskom tlu, a, sad se bavi menadžerskim poslom.

Prezadovoljan sam saradnjom.

Mi Radovci smo čudo.

Jedan drugome uvek pri ruci, malo je sredina koje mogu da se pohvale takvim prijateljstvima.

Dugo ste van fudbalske scene, kako će to da se odrazi na kvalitet, Levski očekuje da odmah budete na nivou iz perioda provedenog u Gentu?- Nisam gubio vreme.

Posle sporazumnog raskida saradnje sa turskim Erđijesom trenirao sam svakodnevno u belgijskom Alstu, radio sam i u Americi, spreman sam! Za bolji, jači Levski u drugom delu sezone – zaključio je Bojan Jorgačević (Rad, Gent, Briž, Erđijes, Levski).

U dresu srpske reprezentacije debitovao je 2010. godine, protiv Bugarske.

Sudbina je, eto, htela da baš u Bugarskoj provede deo fudbalske karijere…

I dokaže da golmani nisu samo najbolji prijatelji fudbalera!AKADEMIJA FUDBALA U ŠAPCUPartnerstvo za budućnost.

Bojan Jorgačević i Jane Gavalovski, nekadašnji napadač „građevinara” sa Banjice, udružili su se u projektu, koji obećava, njihova fudbalska Akademija u Šapcu radi punom parom (250 mališana juri za loptom pod nadzorom šestorice trenera) i ima punu podršku opštinskih struktura, na čelu sa predsednikom Zelenovićem.- Interesovanje je ogromno, ali, zasad, infrastrukturni uslovi nam ne dozvoljavaju da primimo nove članove – objašnjava Jorgačević. – Uložićemo novac u objekte, napraviti terene, balon se podrazumeva…

Iz škole su već potekli brojni talenti i otisnuli se u najveće srpske klubove, Birmančević i Stepanović su u Partizanu, Aćimović u Zvezdi, Milutinović i Vujičić u Vojvodini, Riznić, Dejanović i Mijailović u Radu…

Dokaz da smo na pravom putu. Šta je u planu? Organizacija međunarodnog turnira, na kojem bi učestvovali Belgijanci, Holanđani, Bugari, ali i klubovi iz bivše SFRJ, grad je prepoznao ideju, zajedno možemo mnogo!

Ostavi poruku