PARIZ – OD STALNOG DOPISNIKA TUGA, strepnja, inat, odlučnost i bes ispunili su srca Francuza, posle masakra u sredu u prostorijama satiričnog nedeljnika „Šarli Ebdo“ u kom je 12 ljudi izgubilo život. Žitelji prestonice, ali i cele zemlje, pokušavali su, u atmosferi pomešanih osećanja, da se vrate normalnom životu, ali je u svim razgovorima dominirala samo jedna tema.

Tačno u podne, održan je minut ćutanja za žrtve, tokom kog je stala cela Francuska.

Istovremeno, snage reda su pre podne stegle obruč oko braće Kuaši, za koje sve indicije ukazuju da su autori krvavog pira.

Potera za Šerifom i Saidom Kuašijem trajala je celu noć posle pariskog atentata.

Dve sumnjive osobe, maskiranih lica s kalašnjikovima, primećene su juče oko 11 sati u oblasti En, stotinak kilometara severoistočno od Pariza.

Opljačkali su benzinsku pumpu na Nacionalnom putu broj 2, uzeli gorivo i hranu, a šef stanice ih je prepoznao.

Zbog toga su sve raspoložive policijske snage počele da stežu obruč oko njih u ovom regionu.

Braća Šerif (32) i Said (34) Kuaši, rođeni Parižani, deca alžirskih emigranata, odavno su poznati policiji, naročito mlađi koji je najpre bio sitni lokalni delinkvent, pre nego što je počeo da posećuje džamije, posle čega je postao radikalni islamista.

Bio je lokalni raznosač pica, iako je imao diplomu vaspitača.

Pre deset godina uhvaćen je dok se spremao da krene u Irak, dok je 2008. osuđen na godinu i po zatvora zbog organizovanog slanja mladih džihadista iz Francuske u konfliktna područja.

Imao je pseudonim „Abu Isen“ i bio je deo militantne grupe koja je redovno i neometano vežbala u pariskom parku Bit Šomon.

Ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev je istakao da je Šerif Kuaši bio pod prismotrom, ali da ništa nije pokazivalo da će učiniti takav napad.

UTICAJ „ŠARLI Ebdo“ je osnovan 1970. godine, a članovi redakcije imaju krajnje levičarsko opredeljenje.

Karakteristika nedeljnika su brojne ilustracije i karikature, koje su njegov zaštitni znak.

List se sredinom prošle decenije prodavao u oko 160.000 primeraka, da bi se tiraž zatim spustio na oko 50.000 brojeva.

I pored toga, list je imao izuzetno veliki značaj u francuskom novinarstvu i uticaj u javnosti.

Treći osumnjičeni, Murad Amid (18), brat žene Šerifa Kuašija, sam se još iste večeri kada se dogodio masakr prijavio policiji, kada je video da se njegovo ime pojavljuje u javnosti.

Porekao je da je umešan u atentat, a njegovi drugovi su posvedočili da nema profil teroriste i da je, uostalom, tog jutra, u vreme napada, bio na nastavi.

Istovremeno, privedeno je sedam osoba koje su bile u bliskim vezama s braćom Kuaši.

Dok su građni odavali počast stradalima u napadu na list „Šarli Ebdo“, vlasti su pozivale na nacionalno jedinstvo, pribojavajući se eskalacije verske mržnje.

Više napada na džamije dogodilo se neposredno posle atentata.

Još iste večeri, u Parizu se okupilo oko 35.000 ljudi na Trgu Republike izražavajući solidarnost sa stradalima.

Mnogi su, uz uzvike koji su pozivali na slobodu izražavanja, nosili natpise „Ja sam Šarli“.

Međutim, bila je to i prilika za proteste u manjini protiv islamskog integrizma.

Demonstrativno je zapaljen i primerak Kurana, što je izazvalo oštro protivljenje okupljenih.

U blizini Liona, u gradiću Vilfranšu, u šest sati ujutro eksplozivnom napravom je uništen restoran u blizini džamije.

U Lemanu, na džamiju su preksinoć bačene tri ručne bombe, od kojih je jedna eksplodirala.

U mestu Port Lanuvel, u oblasti Od, iste večeri ispaljeno je više hitaca na salu za molitve u kojoj se okupljaju muslimani.

U Poatjeu, na vratima gradske džamije ispisan je grafit „smrt Arapima“.

U ovim napadima nije bilo povređenih.

Da bi se održalo nacionalno jedinstvo, predsednik Fransoa Oland je juče pozvao na konsultacije bivšeg šefa države Nikolu Sarkozija, koji je posle sastanka poručio da svi civilizovani ljudi moraju da se ujedine posle ovakvog varvarstva.

Oland će danas primiti i Marin Lepen, koja je ponovila svoju želju da organizuje referendum o ponovnom uvođenju smrtne kazne, ako jednom bude izabrana za šefa države.

U Francuskoj se takođe vode i debate koliko će sada ovakvi događaji ojačati poziciju krajnje desnice.

U zemlji, inače, vlada psihoza i zabrinutost od eventualnih novih napada.

U Monružu, južnom predgrađu koje se naslanja na Pariz, juče rano ujutro nepoznati napadač pucao je na dvoje čuvara reda. Žena policajac, stara 25 godina, podlegla je povredama, dok je zaposleni u službi za odnošenje vozila, star 45 godina, teško povređen.

Do napada je došlo tokom uviđaja posle jedne saobraćajne nezgode.

Napadač je imao pancir-košulju i automatsku pušku.

Ispalio je tri hica u razmaku od dva minuta.

Vlasti, međutim, ističu da ova nesreća nije ni u kakvoj vezi s atentatom u „Šarli Ebdou“.

I ovaj napadač juče je bio u bekstvu.

Kao znak da neće pokleknuti pred gnusnim činom, preostali novinari satiričnog nedeljnika su poručili da će sledeći broj izaći u sredu.

Biće štampan u neverovatnih milion primeraka. U ALAHA VERUJE DEVET MILIONA? PREBROJAVANjE na religioznoj osnovi je zabranjeno u Francuskoj, pa se sa sigurnošću ne zna koliko zvanično ima pripadnika islama u ovoj zemlji.

Procene su razne, i idu od četiri, pa sve do osam, pa čak i devet miliona.

Među njima je i oko stotinak hiljada onih koji su promenili veru.

U svakom slučaju, islam je druga veroispovest po brojnosti, posle hrišćanstva, u zemlji koja broji ukupno 66 miliona stanovnika.

Sada u Francuskoj već žive treće i četvrte generacije potomaka emigranata i najveći broj ih je ovde rođen.

Smatra se da među francuskim muslimanima ima od 15.000 do 20.000 integrista, od kojih su od dve do tri hiljade radikalnog shvatanja. TRADICIJA SLOBODA štampe, u okviru koje karikatura i satira zauzimaju značajno mesto, imaju veliku tradiciju u Francuskoj i smatraju se jednim od stubova republikanskog uređenja.

Listovi kao što su „Šarli Ebdo“ ili „Okovani patak“ često zasmejavaju Francuze, ali i otkrivaju mnoge afere u političkom svetu. ******************************* Plaćamo ceh jer sledimo Ameriku Francuski geopolitičar Iv Bataj smatra da njegova zemlja u poslednje vreme plaća ceh zbog pogrešne politike slepog praćenja SAD, što je, kako ističe, pokazao i najnoviji atentat u kom je dvanaestoro ljudi izgubilo živote. Kako komentarišete događanja u Francuskoj? – U Francuskoj žive mnogobrojni potomci imigranata iz arapsko-muslimanskih zemalja, koji reaguju na svetska događanja, naročito na ona na Bliskom istoku.

Velika većina se pritom ponaša mirno, ali postoji i jedan deo koji je regrutovan za radikalne akcije.

Deo imigracije, koju čine mladi treće generacije, njih oko hiljadu, išli su da se bore na strani islamista u Siriji.

Neki su se vratili i spremini su da reaguju.

Istovremeno, treba gledati i širi kontekst.

Francuska je, u neku ruku, bojno polje između istoka i zapada, između Atlantskog bloka na čelu sa SAD, i Rusije, bez obzira na režim.

To pokazuje i trenutna afera s embargom i sankcijama. Kako će se ovo završiti? – Napadaju se džamije i sinagoge, dolazi do spirale provokacija.

Svaki čin izaziva sledeći.

Stvari, pritom, treba gledati globano.

I ranije, ali naročito od Sarkozija, Francuska je učestvovala u ratovima u kojima nije imala šta da traži, kao u Libiji protiv Gadafija ili u Maliju.

U svemu ima i dosta kontradikcije, jer je prethodno naoružavala islamiste u borbi protiv režima koje je kasnije svrgavala. Šta Francuska treba da uradi da bi izašla iz ove situacije? – Treba da vodi nezavisnu i suverenu politiku, da ne učestvuje u tuđim ratovima.

Preciznije, da ne učestvuje u američkim ratovima, kao što to radi poslednjih godina.

Treba da ima sopstvenu spoljnu politiku, kako je isticao general Galoa.

General De Gol je govorio da Francuska priznaje države, a ne režime.

Trebalo bi da održava odnose sa državama koje mogu da imaju različite ideološke ili religiozne stavove.

To nije slučaj poslednjih godina, i zato trpimo posledice politike praćenja drugih. (G. Č.) Karikaturista “Novosti“ Tošo Borković: Ne igra se vatrom – ZA svaku je osudu i žaljenje masakr u satiričnom nedeljniku „Šarli Ebdo“.

Sve izgleda kao u nekom strašnom filmu i zaista ne mogu da verujem da su ljudi ubijeni zbog karikature i njene poruke.

Posledice vidimo, a šta je stvarni uzrok, vrlo teško je odgonetnuti.

Ovako o ubistvu koje je potreslo i uznemirilo Francusku i svet govori Tošo Borković, karikaturista „Večernjih novosti“.

Podseća, takođe, i da su karikaturisti odavno elita francuskog društva, te da su zbog britkih poruka mnogi od njih nosioci Legije časti i mnogobrojnih važnih državnih priznanja i nagrada.

Karikatura u Francuskoj je, tvrdi, posebna kulturna disciplina i kaže da ne može da se poredi sa karikaturom u Srbiji, jer je odnos prema ovoj umetnosti u Francuskoj potpuno drugačiji. – Mi obično ističemo neku caku ili lucidnost, ali nije uobičajeno da se dira u religijske tabue.

Karikaturisti u Francuskoj, pak, imaju vrlo širok spektar tema, pa i religijske.

Znam da su u nedeljniku „Šarli Ebdo“ glavni „akteri“ često bili šefovi država i vlada, ali i pape i muslimanske verske vođe.

Probleme i pretnje, međutim, imali su samo od nekih muslimana.

Istina, do masakra nisam video mnogo „Šarlijevih“ karikatura, ali ove koje sam video nisam baš razumeo.

Nisam dovoljno upućen u odnos francuskih karikaturista prema nekim pitanjima i tumačenjima islama, ali bojim se da neko nije dobro procenio koliko naboja i opasnosti nose takve karikature – kaže Borković. U svojoj zemlji su bili prave zvezde Jedna ruža od stoji uz rad ubijenog francuskog karikaturiste Bernara Verlaka Tinjua, u beogradskoj galeriji „Nju moment“. Poštu nastradalom kolegi i poznaniku, ukazao je srpski autor Jugoslav Vlahović (na slici), koji je davne 1979. objavio svoju karikaturu u listu „Šarli Ebdo“ i posetio ovu redakciju.

Na najgori mogući način, posle nezapamćenog masakra, Beograđanima je skrenuta pažnja na aktuelnu međunarodnu izložbu karikatura „Zlatni osmeh“, u okviru koje stoji i Tinjuovo delo, verovatno jedan od njegovih poslednjih festivalskih radova.

Stradale Žorža Volinskog i Žana Kabua, predstavnike prave novinske satirične karikature, osnivače pionirskih humorističkih novina i časopisa, zaslužne za izgradnju Centra za karikaturu i novinske crteže, Vlahović je, takođe, poznavao. – Ovo je šok za ceo svet, za profesiju, novinarstvo, ogroman gubitak za francuski i svetski humor – kaže za „Novosti“ Vlahović. – Kabu je bio jedan od najpoznatijih francuskih autora, vrlo slobodnog crteža, bez ukrašavanja, kao i Volinski.

U Francuskoj su oni bili prave zvezde, čak su tako i izgledali.

Kabu je nosio „bitls“ frizuru, ljudi su im prilazili na ulici, tražili autograme.

Profesija karikaturiste veoma mnogo je cenjena u Francuskoj, kultura karikature ima dugu tradiciju. „Šarli Ebdo“ je, dodaje Vlahović, u toj tradiciji značajna karika, pomerio je standarde ka političkoj satiri: – Meta njihovih crteža nisu samo radikalni muslimani, nedavno su se i Jevreji bunili što su ismejavali nekog princa koji je oženio bogatu Jevrejku.

I Sarkozi je pokretao neke procese protih njih, ili ih je plašio.

Mnogi su svakodnevno na njihovom tapetu, postali su prava industrija satire koja kontinuirano melje, i zato ih se radikalni plaše.

Karikatura ima veliki uticaj u javnosti, njena žestina izaziva reakcije na kvadrat, može da iritira zatucane, provocira nezadovoljne mlade ljude da reaguju na užasan način. (B. Đ.)

Ostavi poruku