U poslednjoj sedmici 2015. godine, u kojoj je većina Evropljana proslavljala Badnje veče i dočekivala Novu godinu, u vodama Mediterana, nedaleko od Sicilije, odigravala se prava drama.

Najpre je italijanska mornarica uspešno izvela operaciju presretanja broda-teretnjaka „Blu skaj“ sa preko 700 putnika, koji je plovio pomoću autopilota prema stenovitoj obali.

Na palubi su se nalazili ilegalni imigranti iz afričkih država, a pošto je brod otkriven, krijumčari su ga napustili i uključili automatsko upravljanje.

Samo dan kasnije specijalcima obalske straže je pošlo za rukom da, kao u akcionim filmovima, na palubu broda „Ezadin“, koji je takođe plovio bez posade, a prevozio je više od 450 izbeglica iz Sirije, helikopterom spuste celu posadu koja je preuzela kontrolu nad plovilom. „Ezadin“ je navodno isplovio iz Turske, a ubrzo pošto se našao na pučini posada ga je napustila.

Prvi brod je plovio pod zastavom Moldavije, drugi je registrovan u Sijera Leoneu, a najveći deo imigranata privremeno se smešta na ostrvce Lampeduza, pored Sicilije.

Samo tokom 2014. godine, u Italiji je na ovakav, ili sličan način, završilo oko 170.000 ilegalnih imigranata.

Usled kontinualne destabilizacije u Siriji, Iraku i Libiji, očekuje se da taj broj tokom 2015. bude značajno veći.

Da je ovo prvorazredno bezbednosno pitanje za celu Evropu, najpre je upozorio nemački predsednik Joahim Guk, tokom prošlogodišnjeg Minhenskog bezbednosnog foruma, kada je podvukao da „cela Evropa može doživeti sudbinu ostrva Lampeduza“.

Dramatična dešavanja sa dva broda bez posade, naterala su i Evropsku komisiju da se oglasi u vreme praznika i saopšti kako će borba protiv krijumčarenja ljudi biti „glavni prioritet u sveobuhvatnom pristupu imigraciji u 2015. godini“.

Međutim, može se ispostaviti da su sve ovo zakasnele reakcije.

Evropa je u velikom, gotovo nerešivom problemu.

Sa jedne strane, evropska ekonomija ne može više da funkcioniše bez priliva radne snage.

Trećina stanovnika EU je starija od 55 godina, a u 2014. se broj stanovnika povećao za svega 0,22 posto.

Prosečna starost stanovnika EU je 37,7 godina, a ukoliko se nastave postojeći trendovi, do 2050. godine će se povećati na čak 52,3 godine.

Jednostavno, u Evropi se malo dece rađa, nema „demografskog priliva“ kojim bi se održala konkurentnost ekonomije.

Zbog toga su imigranti potrebni.

Međutim, sa druge strane, nekontrolisana imigracija dovodi do otvaranja niza bezbednosnih pitanja i može uticati na potpunu destabilizaciju celog kontinenta.

Bez „demografskog priliva“ ne može se govoriti ni o odbrani sopstvenog sistema i njegovih vrednosti.

I nemački predsednik i Evropska komisija na umu imaju neophodnost bolje kontrole ovog procesa.

Ali, sada je pitanje: da li se taj proces može kontrolisati? Geograf Radoslav Ćorović navodi kako je za razliku od bogatih zemalja „globalnog severa“ (EU pre svega), u području „globalnog juga“ vidljiv eksponencijalni demografski rast.

Tokom devedesetih je na „globalnom jugu“ živelo 4,4 puta više stanovnika (od ukupno 6,555 milijardi stanovnika na planeti, na „globalnom severu“ živelo je 1,216 milijardi, a na „globalnom jugu“ 5,339 milijardi), a prema svim prognozama, ovaj odnos će se još više menjati u narednim decenijama i do 2050. godine može iznositi 6,5 puta.

Procenjuje se da će udeo broja stanovnika „globalnog severa“ opasti u ukupnom broju stanovnika planete sa trenutnih 18,55% na 15,80% do 2025, odnosno 13,64% do 2050. godine.

Pri tome, veliku stopu rasta stanovništva na „globalnom jugu“ prate i veliko siromaštvo, besperspektivnost, nedostatak osnovnih uslova za život, nedaće uzrokovane klimatskim promenama, nebezbedno okruženje u svakom pogledu…

Taj svet i nema drugog izbora osim da pokuša da pobegne na „globalni sever“.

Dok su njihove migracije bile pojedinačne, mogle su se i kontrolisati.

Sada prerastaju i kolektivne i postaju prvorazredno bezbednosno pitanje za Evropu.

Samim tim i za balkanske zemlje.

Imigrante ćemo sve češće i u sve većem broju viđati u Srbiji.

Počinje nova „velika seoba naroda“.

Ostavi poruku