Prošla godina mu je bila najuspešnija u karijeri, a ove će proslaviti dve decenije među stativama.
Srđan Žakula (36), golman Vojvodine, sa startom fudbalskog proleća će početi sa obeležavanjem 20. sezone u bogatoj i sadržajnoj igračkoj karijeri.
U klupskoj istoriji Novosađana, koji su u 2014. godini, kada su i slavili jubilej – ceo vek od osnivanja kluba, osvojili prvi pehar pobednika Kupa Srbije, upisan je zlatnim slovima.
Jer „gospodar među stativama” dao je poseban pečat putešestviju novosadskog superligaša u najmasovnijem takmičenju: u pet odigranih utakmica on je od 10 penala dosuđenih protiv njegovog tima, primio samo dva gola, a najdraže odbranjeni jedanaesterac mu je upravo onaj iz finalnog duela sa Jagodinom, koji je Vojvodina dobila 2:0. – Dres Vojvodine mi je kruna karijere a osvajanje Kupa Srbije, šlag na torti – kaže Žakula koji je još kao omladinac potpisao prvi profesionalni ugovor sa apatinskom Mladosti čiji je gol čuvao 10 godina, a zatim branio za rumunsku Unireu, kulski Hajduk, somborski Radnički i već je četvrtu sezonu u Vojvodini. – Kažem, retko ko može to da doživi i zaista mi je vrhunac karijere finale najmasovnijeg takmičenja.
Prošla godina mi je bila najlepša u karijeri jer je moj klub za jubilej dobio od ekipe jedinstven poklon pehar.
Poseban je osećaj osvojiti značajan trofej, onaj koji se čekao ceo vek.
KUP KRUNA KARIJERE U Vojvodinu je došao 2012. godine, branio u nekoliko navrata u takmičarskim duelima, a namera stručnog štaba je bila da mlađi golmani stasavaju uz njega i uče zanat. – Da sam birao, ne bih mogao bolje.
Sve se poklopilo, dugo željeni pehar u godini jubileja, stogodišnjice kluba, imali smo i dobru jesen…
Važno je na proleće nastaviti sa mladim igračima koji nose energiju i pozitivne vibracije – ocenjuje Žakula. Žakula je rođen 1979. godine u Korenici, u Hrvatskoj iz koje je, kaže, došao sa olujom i sa 16 godina, iz koreničkog Partizana koji se takmičio u Ligi Krajine, prešao u redove apatinske Mladosti.
Sada, zanimljivo je, živi u Deronjama, selu na severu Bačke kraj Odžaka, sa četvorogodišnjim sinom Andrejom, ćerkom Milanom, učenicom četvrtog razreda, i suprugom Jasminom, učiteljicom. – Putujem svakodnevno na treninge na fudbalski centar „Vujadin Boškov” i vraćam se kući.
Nije mi teško.
Naprotiv.
Uživam na selu, za to smo se supruga i ja opredelili, a Novi Sad je blizu, 60 kilometara. Život na selu ima svoje prednosti i svo slobodno vreme provodim sa porodicom.
Vikendom, kada su utakmice, odsutan sam i normalno je da se uželim najmilijih.
Najviše sam sa sinom Andrejom koji je, inače, mnogo nemiran i ne čudi što sam u dobroj kondiciji kad stalno trčim za njim. Žakula sve poslove vezane za kuću i veliko dvorište, radi sam i uživa u tome. – Odrastao sam na selu, znam šta je kuća i koliko je potrebno održavati je.
Znam sve što je potrebno, volim te poslove i nije mi teško, naprotiv.
Sada smo, ovih dana, sa decom čistili sneg, pravili sneška, uživali u zimskim radostima.
Odemo do Odžaka, do Novog Sada, ali isto tako žurimo našoj kući – priča Žakula za “Sport”. Život u najtamburaškijem selu na planeti, čuvenom po majstorima pera i žice, prija Žakuli koji voli tamburaše, ali ne ide po kafanama. – Volimo muziku i bili smo pre par godina na Svetskom tamburica festu.
Međutim, za kafanu se nema vremena, nema se kad zbog obaveza. Živim kao i svaki drugi, da kažem normalan, običan čovek, a druga je stvar što se profesionalno bavim fudbalom. Porodica Žakula, kako iskusni golman koji zimsku pauzu provodi okružen najbližima potvrđuje, posebno se raduje božićnim praznicima. – Vernik sam, idem u crkvu…
Deca su nam krštena upravo u hramu svetog Arhangela Mihaila, ovde u Deronjama, a zanimljivo je, kum našeg Andreja je Milan Davidov, moj bivši saigrač iz Mladosti, inače Deronjčanin, komšija, sada ugledni advokat i predsednik Skupštine Vojvodine.
Pripremamo se za Badnji dan i Božić, sve po redu, kako običaji nalažu.
Badnje veče provodimo kod kuće, a za kraj posta pripremamo mrsnu trpezu.
Tu je supruga majstor jer ja baš nisam nešto za kuhinju.
Sa decom idemo na paljenje badnjaka i zaista se radujemo Božićnim praznicima.
Odmah zatim, već 9. januara, počinju pripreme i neću imati toliko vremena da provodim sa porodicom – zaključio je Žakula razgovor za “Sport”.
VOJVODINA JE MOJ KLUBProšlog proleća označen kao jedan od najzaslužnijih za osvajanje prvog pehara pobednika Kupa Srbije u istoriji kluba, Srđan Žakula je produžio profesionalni ugovor sa Vojvodinom do leta 2016. godine.
To se desilo odmah po završetku utakmice sa Jagodinom u kojoj je odbranio penal.- Vojvodinu doživljavam kao moj klub i sigurno je da ću još godinu i po dana, koliko traje ugovor, biti potpuno posvećen obavezama.
Teka tada ću razmišljati o kraju igračke karijere – kaže Žakula.
