Godina iza nas donela je novi talas ohrabrenja kada je srpska ženska košarka u pitanju.

Seniorska reprezentacija se definitivno učvrstila u evropskoj i svetskoj eliti, napravljen je stabilan sistem razvoja mlađih selekcija i stručnog kadra.

I naravno, u KSS ne pomišljaju da se na tome zaustave. Mnogo planova, akcija i vizija žele da ostvare čelnici nacionalnog Saveza.

O tome govori Ana Joković, neumorna potpredsednica KSS zadužena za žensku košarku u prazničnom intervjuu za „Sport” i portal „košarka24.rs”.

Kako ocenjujete dosadašnji ciklus od tri i po godine, od kako ste u Savezu? – Minula godina je, mogu s ponosom da kažem, prošla veoma uspešno.

Kada su reprezentativne selekcije u pitanju, sve se nekako desilo veoma brzo, munjevito su došli rezultati, a retko ko ih je očekivao.

Zato sada moramo da spustimo tenzije i pritisak.

Trebalo bi čvrsto da stojimo na zemlji, jer je pred nama najteža godina u četvorogodišnjem ciklusu.

Mi smo 2011. postavili cilj kome su se tada svi smejali, a to je da obezbedimo plasman na Olimpijske igre, i sada želimo da to ostvarimo – počinje razgovor Ana Joković.

Upravo završenu godinu, kada su seniorke u pitanju, obeležilo je učešće na SP, kakva je vaša ocena tog takmičenja? – Prvi put smo na SP igrali kao Srbija, u Tursku smo došli posle 12 godina neučestvovanja na ovom takmičnju.

Kada izgubite četvrtfinalnu utakmicu na jednu loptu, onda nema šta da se kaže.

Ali, sve ide svojim putem.

Godinu dana ranije na EP od Turske smo izgubili ubedljivo.

Tada nije igrala Ana Dabović, a teško da bi i s njom dobili tu utakmicu u Francuskoj.

Sada, na SP smo bili blizu, a nismo imali ni sreće.

Ali, uzdam se u treću sreću, možda i kada bude najvažnije po nas.

Očekujem četvrtfinale na EP u Mađarskoj upravo protiv Turske.

PROBLEMI „VEČITIH“ Poptredsednica KSS se osvrće i na probleme „večitih“. – Neverovatno je da Zvezda ima 22-23 registrovane košarkašice.

Partizan je nešto bolji u tom smislu.

Za sve važi isto, ako vam je budžet 50.000 evra ne možete da potrošite 100.000 evra.

Ako Partizan nema novca, duguje od ranije igračicama, pitam se odakle im para da igraju u regionalnoj ligi.

Jedno domaćinstvo košta sigurno 300 do 500 evra.

Bolje da se te pare daju igračicama.

Naravno, Savez ne želi da se meša i ulazi u strukture klubova, samo se pitamo kako se i šta radi u naša dva najveća brenda Crvenoj zvezdi i Partizanu. Pred seniorkama je ove godine EP u Mađarskoj i Rumuniji, kvalifikaciono za OI 2016. – Čekamo nestrpljivo jun.

Visoki su ciljevi, ali ponavljam, javnost ne bi smela da stvara tenziju i pritisak.

Ostavimo Marinu Maljković i košarkašice na miru.

Tim koji je počeo 2011, kada smo bili niko i ništa, trebalo bi pustiti da radi kao do sada.

Mlađe selekcije su u 2014. godini osvojile dva četvrta mesta, uz gorak utisak kada je suđenje u pitanju. – Smatram da je mladoj reprezentaciji oteta bronza.

Ali, to je sport.

Juniorska selekcija je četvrtim mestom napravila mnogo bolji rezultat nego što se očekivalo.

Time su nam na neki način zadali muke, jer nas u 2015. očekuje i SP za juniorke do 19 godina.

Sada moramo da pravimo „gimnastiku” i formiramo selekcije koje se neće brukati.

Seniorska reprezentacija je prioritet, a imamo plejadu mladih igračica poput Mandićeve, Crvendakićeve, Stankovićeve, Topuzovićeve, koje kucaju na vrata, ili su već članice A tima.

U zavisnosti od toga koja će od njih da igra za seniorski tim odlučićemo o sastavima ostalih.

Ne očekujem medalju od mlađih kategorija, što ne znači da ih neće biti.

Mlada selekcija ima za cilj da sačuva status u A diviziji.

Juniorska reprezentacija, generacija 1997/98, uz dve, tri igračice rođene 1996, predstavljaće nas na SP.

To će im biti priprema za EP.

Sve ovo pričam uz podsećanje, da neko ne zaboravi, da imamo rupe u godištima i da smo, kada smo došli 2011. na čelo KSS, počeli da radimo sa 1997. godištem. Košarka se probila u sam vrh ženskog kolektivnog sporta u Srbiji.

Svedoci smo da iz drugih sportova sada dolaze po savet kada je organizacija u pitanju. – Napravljen je veliki „bum” u ženskoj košarci.

Pre svega, zahvaljujući Draganu Đilasu, Marini Maljković, Zoranu Tiru, pre toga Zoranu Kovačiću, timu ljudi koji je uspeo velikim radom i posvećenošću da nešto napravi.

Za sebe mogu da kažem da privatni život i nemam, 24 sata dnevno sam posvećena košarci. Ženska košarka je bila u debelom minusu, kada je ovo rukovodstvo došlo, a sada smo na nuli.

Daleko smo od plusa, ali sada je mnogo lakše.

Bili smo prinuđeni da radimo nešto što je moralo da postoji.

Trebalo je i ranije da ženska seniorska reprezentacija ima normalne uslove za pripreme, za putovanja, opremu, dnevnice…

Sve kao i muškarci…

Ništa spektakularno nismo uradili, već ono što smo morali.

Da je moja generacija imala uslove i pažnju kakva danas postoji za seniorke, postigla bi mnogo više.

Nadam se da će u drugom mandatu, ako nas izaberu, da bude još bolje.

KONTROLA SVAKOG DINARA Kakva je finansijska situacija u KSS? – Za svaki dinar se zna gde i za šta ide.

Kada je ženska košarka u pitanju, sve je besprekorno urađeno.

Imamo nagoveštaja da će ova godina po pitanju finansija da bude normalna.

Vratili smo sedam dana za pripreme mlađih selekcija.

Predsednik KSS Dragan Đilas, prošlog januara je uplatio svim ženskim klubovima po 250.000 dinara.

Imam ideju da se napravi fond.

Svuda je normalno da klubovi plaćaju kotizaciju Savezu.

Francuski savez ima budžet 30 miliona evra, a od klubova dobija 12 miliona evra.

Smeta mi što naši klubovi plaćaju kotizaciju regionalnoj ligi 800-900 evra, a ovde ne plaćaju.

Kako to da imaju para za tamo… – direktna je Jokovićeva. Kakav odnos imate prema kritičarima i opoziciji? – U stalnom sam kontaktu sa ljudima iz cele Srbije.

Za prethodne tri godine prešla sam preko 100.000 kilometara, govorim samo o Srbiji.

Treba da postoje kritika i opozicija.

Uvek sam isticala da su vrata Saveza svima otvorena.

Može svako da dođe da kulturno razgovaramo, ali ne da se dođe na trač partiju.

Za to postoji kafana na ćošku kod Saveza.

Potrudili smo se da pomognemo svakome.

Pretežno su nezadovoljni oni kojima deca konstantno odlaze u velike gradove, uglavnom u Beograd.

Zoran Tir ima odlično pitanje: „Dobro, a šta KSS ima sa tim, zašto mnogi krive Savez?“ Ako dete želi da promeni sredinu, da ode u drugi klub, onda se ti kao trener ili vlasnik tog kluba zapitaj o čemu se radi.

Imamo poslednji primer Ivane Katanić, njen klub Smederevska Palanka je dobio lepo obeštećenje u skladu sa Pravilnikom i ne vidim šta je tu sporno.

Klubovi iz unutrašnjosti trebalo bi da nastave da lepo rade.

Jokovićeva ističe i deficit kvalitetnih sportskih radnika. – Imamo par entuzijasta i to je to.

Nemamo kvalifikovane i stručne ljude.

Volela bih da se što više bivših košarkašica uključi, a lep primer je Novosadska ŽKA gde postoji entuzijazam bivših košarkašica i koja polako prerasta u ozbiljan klub.

Slična priča je u Subotici, gde Spartak trenutno opstaje samo zahvaljujući nekadašnjim igračicama.

Ubedljivo najbolje radi Radivoj Korać, od srca im čestitam na triploj kruni u 2014. godini.

I na svemu što su uradili za žensku košarku i želim im da nastave tako.

Volela bih da dođu do finala regionalne lige i nastave niz učešća naših klubova koji u finalima, koja su i osvajali.

U KSS se maksimalno trude da poboljšaju i stručni kadar. – U poslednje tri i po godine sigurno sedam-osam trenera je dobilo crvenu licencu i još petoro-šestoro upisalo školu.

Trudimo se da forsiramo mlađi kadar i to iz svih regiona.

Jugoistočni region koji je najsiromašniji i najslabiji, imao je dva perspektivna trenera Stevana Petrovića i Zorana Kostadinovića na „Memorijalu Gordane Bogojević Kovačević”.

Region Vojvodine je najbolji, Milkan Mrđa odlično radi, takođe Željko Vasiljević, koji drži tri regiona, i Vesna Despotović.

Videli ste, tu su Sandra Radulović, Selena Pavlović Nestorović, sada se pojavila Danijela Rizvić, zatim Bogdan Bulj, Slobodan Subić…

Ne mogu da ne spomenem Jovana Goreca, koji je do juče bio sa nama, sada je u muškoj košarci.

Namerno sam za kraj ostavila Miloša Pavlovića.

Radio je u reprezentaciji, on je prvi koji će u budućnosti dobiti opet šansu, ali sada nismo hteli da mu damo kadetsku selekciju kao „vruć krompira“.

Taj tim od nedavno vodi Dejan Mudreša, koji poslednjih godina sa Vrbasom pravi odlične rezultate – konkretna je Ana Joković, potpredsednica KSS, prva dama srpske ženske košarke.

NOVE KVALIFIKACIJE LUDILOFIBA Evropa je promenila sistem kvalifikacija za EP prvenstvo 2017. godine, koji na prvi pogled deluje prilično komplikovano. – Kada razmišljam o 2015. godini, onda pored EP, koje je u junu, moram da mislim i o novembru.

Iz FIBA je stiglo pismo u kome kažu da su promenili sistem kvalifikacija za EP 2017.

Sve reprezentacije, bez obzira na plasman na EP 2015 igraće kvalifikacije, i to u tri termina.

Termini su novembar 2015, februar i novembar 2016. godine, odnosno baš kada je klupska sezona u punom jeku.

Prekidaće se domaće lige po celoj Evropi, Evroliga i Evrokup.

Možemo doći u situaciju da igramo na EP u Mađarskoj, pa u kvalifikacijama za EP 2017 i za OI 2016, pa na OI i opet u kvalifikacijama za EP 2017.

Sve to do kraja 2016. godine.

Nikada do sada u karijeri ovako nešto nisam doživela.

Ostavi poruku