KADA otvori novine i ugleda svoju sliku sa Olimpijskih igara u Londonu, dođe joj da pocepa tu sportsku stranu.

Više nije bucmasta atletičarka koja koplje jedva baca 57 metara i ne može da prođe kvalifikacije velikog takmičenja.

Tatjana Jelača (24) okrenula je novi list lako kao da prelistava dnevnu štampu i odlučila da će od sada biti samo šampionka ili vicešampionka, osvajačica medalja ili učesnica finala, da na OI neće ići kao turista, već da će iz Rija doći pravo na balkon Skupštine Grada. Srpska rekorderka preležala je sve dečje bolesti. – Nije mi više do splavova i provoda.

Posle jednog izlaska pet dana se oporavljam i ako treba zbog toga da preskočim treninge, ostaću kod kuće da gledam film sa dečkom.

Ne „divljamo“ više, prošlo je to vreme.

Teško mi je da se naviknem na štikle posle mesec dana priprema u patikama i papučama.

Imam jednu „dvanaesticu“ u cipelarniku, obula sam ih do kola i nazad.

Ipak, posle srebra u Cirihu konstantno sam na snimanja išla „skockana“.

Navikne se čovek na sve, sad bih i na štiklama mogla dobro da bacim koplje – šali se Jelača.

BOŽIĆ SA PORODICOM ATLETIČARI su često van zemlje, pa svaki slobodan trenutak u Srbiji koriste da budu sa najbližima. – Božić su provesti kod kuće u Sremskoj Mitrovici, sa mamom i tetkom.

Najlepše je u toplom domu.

Nažalost, dečko Bojan je morao da se vrati u Nemačku da radi – poručuje Jelača. „Srebrna“ sa letos održanog Evropskog prvenstva u Cirihu provozala se kroz vremensku mašinu. – Na OI 2008. sam otišla sa 17 godina, posle bronze na juniorskom SP.

Rekli su mi da sam ostvarila normu i da idem u Peking.

Sve vreme sam se pitala otkud ja tamo.

Bila sam bez trenera i napravila tri prestupa – zacrveni se Jelača kad se seti debija na Igrama. I drugi nastup je bio pravi košmar, zato brzo premotava film na treći olimpijski ciklus. – Pred London sam, zbog privatnih problema samo sedela kući i jela.

Sigurno se nisam od vazduha gojila.

Otišla sam na OI kao da je neki miting u pitanju, užasno sam bila rastrojena.

Slike sa tog takmičenja me toliko živciraju, imala sam 15 kilograma više, a utegnuta u helanke.

I posle medalje u Cirihu me progoni ta fotografija po novinama, ali nema veze.

Sad sam vratila kilažu, samopouzdanje, veru u sebe i znam da ako odradim na treninzima sve što sam planirana, medalja je sigurna.

Na EP sam bila najmlađa od svih učesnica u mojoj disciplini.

Do Rija ću biti u najboljim godinama. Progutala je Tatjana kritike zbog krize rezultata pre prve seniorske medalje. – Ko misli da je lako, neka proba.

Dečaci u školi su uvek tvrdili da mogu više od 100 metara da bace.

Terali su me da donesem koplje i jednom sam im ostvarila želju.

Umalo se nisu poubijali koliko su ga nespretno bacali.

Profesor je prebledeo kad je video.

Meni su rekli da sam talentovana posle drugog hica u životu.

Zato se ne obazirem na zlurade priče.

Uradiću sve da budem maksimalno spremna za SP u Pekingu na leto.

Oko 65 metara je prethodnih godina bilo dovoljno za medalju.

Na treninzima imam daljinu i više od toga, ali neću da kažem koliko.

Pričaću na zaletištu – zaključuje Jelača.

BANE IVANOVIĆ PROSLAVIO MITROVICUPRVA asocijacija na Sremsku Mitrovicu svima je Branislav Ivanović.

Ali, Jelača je proslavila ženski sport u svom rodnom gradu.- Ne poznajem Baneta, ali mi je drago da je neko iz mog grada toliko poznat u svetu.

Ako se zbog njega voli i gleda fudbal, nadam se da će zbog mene sve više devojčica u Mitrovici trenirati atletiku – kaže srpska rekorderka u bacanju koplja.

LIČNA KARTAIme i prezime: Tatjana Jelača Rođena: 10. avgusta 1990.

Mesto: Sremskoj MitroviciDisciplina: bacanje kopljaLični i državni rekord: 64,21 mMedalje: bronza na juniorskom SP 2008, zlato na juniorskom EP 2009, srebro na Mediteranskim igrama 2013, srebro na EP 2014.

Ostavi poruku