SHARE

Markovići.

Svako svojim putem, svako na svoju stranu.

Lazar (20) u oblačnom Liverpulu, Filip (22) na sunčanoj Majorki.

A, kad stariji od braće poželi da obnovi garderobu, onda skokne do Engleske da bi se pridružio prvotimcu „crvenih” i s njim, ali i sa hrvatskim internacionalcem Dejanom Lovrenom, odigrao nekoliko partija stonog tenisa.

Da im pokaže ko je gazda u toj igri i, naravno, uzme pare. – Sastali smo se uoči novogodišnjih praznika, tri dana sam proveo u Liverpulu , šampion je poznat, ja sam šampion, da, šampion koji se ne znoji uzalud, već se najpre dogovori sa rivalima u šta će da se igra, u koji odevni predmet.

Lovren se, bogami, naplaćao, Lazar se, takođe, isticao vađenjem novčanika, zar da ih žalim?! Uglavnom, sad sam miran do leta, ormar je ispunjen do vrha – počinje Filip, kroz smeh, u razgovoru za „Sport”.

Vi se smejete, ceo Liverpul plače? – Najava odlaska legendarnog kapitena Stivena Džerarda u Ameriku, sve je pogodila, kao da je sve odjednom stalo.

Džerard je ikona kluba, čovek koji je mnogo pomogao Lazaru da se aklimatizuje u novoj sredini, on je veliki Lazarov prijatelj, uz Lovrena najbolji u Liverpulu, često su zajedno, stanuju nedaleko jedan od drugoga…

Srećno Džerardu! Svakodnevno ste u kontaktu sa Lazarom?BRŽI OD LAZARA NA 30 METARA Poređenje Filipa i Lazara. – Neprimetna razlika, Lazar u Liverpulu, ja u Majorki, on u najjačoj ligi sveta, ja u Drugoj ligi Španije.

I, tu se stavlja tačka.

Pardon, možemo još malo da se zadržimo, da pričamo o brzini i merenju obavljenom na Fakultetu za fizičku kulturu u Beogradu, uoči transfera iz Partizana u Benfiku.

Tada je Lazar bio brži u prvih pet metara, a ja na 30.

Ne znam da li se u međuvremenu nešto promenilo.

Sumnjam – kaže Filip. – Prošle godine smo se prvi put razdvojili, to je obojici teško palo, srećom moderna telekomunikacija čini čuda, preko skajpa redovno ćaskamo bar po 60 minuta, obavezno se vreme odvoji i za majku Marinu i oca Negoslava.

Roditelji šetaju po Evropi, čas su u Engleskoj, čas u Španiji? – Malo kod Lazara, malo kod mene.

Lepše im je na Majorki, ali, Lazaru su sad potrebniji.

Kad god se tamo zapute, neizostavna je torba sa srpskim specijalitetima, meso za ćevapčiće se podrazumeva, meso koje Lazar tamani, ja sam više za sarmu i pasulj, pa još kad u goste dođe porodica Damjanac…

U životu je pravo zadovoljstvo kad postoje takvi prijatelji, menadžera Nikolu Damjanca, recimo, doživljavam kao svog brata, mnogo mi je pomogao, ne zaboravljam! Tu su i Nikola Gulan i Marko Šćepović? – Oni su bliži centru, dok sam ja nedaleko od mora, s pogledom na luku.

Družimo se, posećujemo…

Pojavila se informacija da se trener Karpin odriče Šćepovića i vraća ga u Olimpijakos? – Nije istina. Šta je istina? – Šćepović je najbolji strelac Majorke, trenutno u drugom planu, navikao u karijeri na pritisak svake vrste, izboriće se i sa ovim.

Transfer lista? Ma, nema veze.

Ni Gulan ne igra, razlog je drugačije prirode? – Povreda kolena učinila je svoje, nije, ipak, ništa ozbiljno, danas, sutra počeće da trenira.

Dođoste i vi na „tapet”, u poslednje vreme ste među rezervistima, u igru ulazite u drugom poluvremenu? – Prošlog vikenda, protiv Albasetea, šansu sam dočekao u finišu, umalo da zatresem mrežu.

Centimetri su nedostajali da pogodak, od pre nekoliko nedelja, u susretu sa Ponferadinom, dobije društvo.

Polako, biće i igre, biće i golova, biće svega.

Ugovor je na dve godine, daleko je jun 2016.

U senci brata Lazara? – Kako je živeti ? Super! Ponosan sam na Lazara, njegov uspeh je i moj uspeh, braća smo! Nadam se da će i u dresu Liverpula da postane ono što je bio u Portugalu, dakle, jedan od najboljih, navijači Benfike i dalje se kunu u njega, sve bi dali da se vrati.

Zanimljivo, ovde, u Majorki, dugo nisu ni znali da mi je Lazar brat.

Tek kada su na utakmicama Liverpula uočili prezime Marković, neko se setio da me pita „da nisam slučajno u srodstvu sa tim momkom”. Odgovorio sam : namerno sam u srodstvu, to je moj rođeni brat.

Još nešto : u Majorki se sve što uradim ne gleda kroz Lazara, u Benfiki „B” to nije bilo tako, valjda je i razumljivo, Lazar je predstavljao istinsku zvezdu kluba – zaključio je Filip Marković, vezist trinaestoplasiranog tima španske Segunde.

KRATAK TEST: RUBI VEĆ UŠLA U TELENOVELUKratak test : Španjolke ili Portugalke?- Srpkinje – ističe Filip.

Posle Srpkinja?- Španjolke.

Da li je neka na vidiku?- Rubi.

Ko je Rubi?- Devojka kao med.

Dokle ste stigli?- Tek je završena prva epizoda telenovele.Šta se dešavalo?- Zagledao sam se u Rubi.

Kakav je nastavak?- Javiću kad saznam.

Koliko će biti epizoda?- Zavisi od Rubi.

Ta vaša Rubi je i glumica, i scenarista, i reditelj?- Ona je sve.

A vi?- Osoba koja pokušava da se približi Rubi.

Koliko sam se samo u Srbiji nagledao takvih priča na TV, upijao sam španske serije, evo i mene, konačno, među protagonistima – nasmejao se Filip.

PROČITAJTE I OVO:* Đorđević: Nema više spuštanja lestvice* Menadžer: Fofana u ovom momentu nema prostora pored Lazovića i Škuletića* Luković: Pečat na krunu sa Zvezdom* Životna azbuka Radomira Antića: Sportisti su ponos Srbije* Mijailović dobio pisanu odluku o zabrani treniranja s ekipom, pojedini igrači će tražiti da se vrati u tim?* Mihajlović blizu Sent Etijena* Perkins o dolasku u Partizan: Ne mogu ništa da kažem u ovom momentu, ne znam o kakvoj se ponudi radi* Petrić trener Sinđelića

SHARE

Оставите одговор