PARIZ: OD STALNOG DOPISNIKAMOŽE li umetnik da izađe iz svog sveta i primeti realnost, i treba li mu suditi zbog toga? Koliko su, i da li su, u tom kontekstu, francuski umetnici sarađivali s okupatorom tokom Drugog svetskog rata, tema je koja ovih dana zaokuplja Francuze, posle otkrića do sada nepoznatih činjenica u veoma gledanoj TV emisiji „Senka sumnje“, gde su izneti krajnje zanimljivi elementi biografija poznatih imena toga doba, ali i posleratnog perioda.

Zvezde onog vremena, kao što su glumci Žan Gaben i Arleti, pevači Žozefina Beker, Edit Pjaf i Moris Ševalije, svestrani scenski umetnik Saša Gitri ili kreatorka Koko Šanel, imali su potpuno različite puteve i shvatanja okupacije, a mnogi od njih našli su se na crnoj listi Pokreta otpora.

Kada je izbila neposredna ratna opasnost, praktično svi su se povukli iz Pariza ka jugu zemlje i slobodnoj zoni.

Nemci su, međutim, nastojali da Grad svetlosti održi sjaj kao vitrina odmora i zabave.

Zato su im francuski umetnici bili neophodni, a mnogi od njih su, prihvatajući brojne pogodnosti, svesno ili nesvesno, prihvatili ovu igru.

Najpoznatiji Francuz u inostranstvu toga doba, holivudska zvezda i borac iz Prvog svetskog rata Moris Ševalije je bio među onima koji se ubrzo posle nemačke okupacije vraćaju u prestonicu.

Nije krio oduševljenost maršalom Petenom, šefom kolaboracionističkog režima iz Višija.

Prihvatio je da peva za francuske zarobljenike u Nemačkoj, ali je tražio da zauzvrat njih desetorica budu oslobođeni.

Nacistička propaganda je to predstavila kao njegovu „nemačku turneju“, zbog čega se po oslobođenju krio po tavanima, da bi ga spasao intervju koji je dao Amerikancima.

Otkrilo se, tako, da je za vreme rata u svom stanu krio Jevreje, roditelje svoje bivše supruge.

Ceo Pariz bio je ratnih godina preplavljen plakatima s likom mlade pevačice Edit Pjaf.

Doživljavala je svoje zlatno doba.

Trošila je novac po kabareima i živela u luksuznoj javnoj kući.

Sestra njenog ljubavnika živela je sa šefom zloglasne francuske tajne policije.

Dva puta je pevala francuskim zarobljenim oficirima u Nemačkoj.

Ali, jedno vreme tokom rata je živela i u Marselju, gde joj je ljubavnik bio Jevrejin poljskog porekla, pijanista Norber Glanzberg, kome je pomogla da se sakrije.

Posle rata je servirala i priču da je falsifikovanjem dokumenata pomogla bekstva 147 francuskih zarobljenika iz nemačkih logora.

Iako se niko od njih nije oglasio, oslobođena je svih optužbi.

Možda je najzanimljiviji slučaj kreatorke Gabrijel Koko Šanel, koja se zaljubila u atašea nemačke ambasade u Parizu i, ispostaviće se, visokorangiranog agenta Gestapoa, Hitlerovog čoveka od poverenja, plavookog i uglađenog, deset godina mlađeg barona Hansa Gintera fon Dinklagea.

Tako je uspela da zadrži svoj apartman u hotelu „Ric“, iako je on bio pretvoren u sedište nemačkog „Luftvafea“! Ljubavnik je krajem 1943. godine šalje u Španiju s ambicioznim zadatkom da izdejstvuje primirje između Nemačke i Engleske, ali Čerčil nije pristao na ovu ponudu.

Nedavno je otkriveno da je u kartoteci Abvera bila zavedena pod pseudonimom „Vestminster“ i brojem F7124, zbog čega se smatra da je svesno radila za nemačku obaveštaju službu.

Zameralo joj se i da je htela preko svojih veza da povrati celokupno vlasništvo nad „Šanelom“, ali su je braća Vertajmer, Jevreji, preduhitrili begom u SAD i prodajom firme, koju su po oslobođenju vratili u svoj posed, i koju i danas drže njihovi naslednici.

Posle rata, bila je na saslušanju svega dva sata, a pričalo se da je njeno oslobađanje izdejstvovao lično Čerčil.

S Dinklageom je nastavila da živi u Švajcarskoj, gde su fotografisani 1949. godine.

Bilo je i drugačijih primera.

Crna Venera, Žozefina Beker, Amerikanka koja je zavolela Francusku, od prvog dana je bila privučena pozivima generala De Gola.

I ona je bila špijun, ali za račun svoje nove domovine.

Njene note na turnejama su krile šifrovane podatke o nemačkim položajima! Aktivirala se i kao vojnik na slobodnoj teritoriji u severnoj Africi, a posle rata je nastavila s humanitarnim aktivnostima i usvojila dvanaestoro dece različitih nacionalnosti.

Odlikovana je za ratne zasluge.

Njenim putem krenuo je i bard francuskog glumišta Žan Gaben.

Po kapitulaciji, skinuo je uniformu i preko Marselja otišao u Holivud, gde ga je ironija sudbine dovela u ljubavnu vezu s čuvenom nemačkom glumicom Marlen Ditrih koja mu je, kažu, svakodnevno spremala francuske kulinarske specijalitete.

Ubrzo je, međutim, krenuo u Njujork, gde se prijavio u dobrovoljce i pridružio francuskom pokretu otpora.

Tenkom je stigao do Pariza, a zatim, zajedno sa svojom jedinicom, sve do Hitlerovog „orlovog gnezda“ u Berhtesgadenu.

I on je odlikovan.

Različitih sudbina i životnih puteva, svi oni su nastavili posle rata da se uspešno bave svojom profesijom. ZATVOR I KUĆNI PRITVOR SAŠA Gitri, čuveni glumac, producent i pisac, bio je tokom rata veoma aktivan u svom pozorištu „Madlena“, večeravao u „Maksimu“, hvalio se dobrim odnosom s Nemcima.

Za vreme rata snimio je i pet filmova, a napisao je i knjigu u kojoj je veličao Petena.

Osumnjičen za saradnju s neprijateljem, proveo je dva meseca u zatvoru i tri godine u kućnom pritvoru, da bi zatim bio u potpunosti rehabilitovan.

Pomoglo mu je i to što je sa glumicom Arleti, izdejstvovao oslobađanje iz logora zajedničkog prijatelja, dramaturga Tristana Bernara, s porodicom. LjUBAV, NE POLITIKA TADAŠNjA zvezda glumišta, Arleti, pravog imena Leoni Batija, prošla je najgore, mada joj nije zafalila ni dlaka s glave.

Ona se tokom rata strastveno zaljubila u nemačkog oficira Hansa Jirgena Šeringa.

Za razliku od Koko Šanel, koja je bila oprezna i od „svog“ oficira uvek tražila da bude u civilu, javno se s njim prikazivala u uniformi.

Publika joj je zato u okupiranom Parizu zviždala na projekcijama.

Branila se da je njena veza bila ljubavna, a ne politička.

Presudom je osramoćena, a zabranjeno joj je da glumi tri godine.

Ostavi poruku