TOMISLAV Nikolić je pobedio na izborima 20. maja 2012. godine obećavajući građanima da će se zalagati za uspešnu i poštovanu Srbiju.

Kao čovek od reči, Tomislav Nikolić se posle pobede na izborima odrekao funkcije predsednika stranke, koju je osnovao i svojim primerom pokazao da obećanja mogu da se ispune.

Duboko svestan posledica takve odluke za njega lično, on nije oklevao da ispuni obećanje dato građanima, uveren da jedino tako može biti predsednik svih građana.

Tomislav Nikolić se tokom svoje višedecenijske političke karijere nije odrekao ideološke pozicije desnog centra, svoje konzervativne orijentacije, posvećenosti porodičnim vrednostima, pravoslavlju, ljubavi prema domovini i podsticanju razumevanja svih građana koji žive u Srbiji.

Kao predsednik Republike, insistira na jedinstvu naroda, prevazilaženju ideoloških, nacionalnih, interesnih i svih drugih podela, zato što onemogućavaju napredak društva.

U godini kada obeležavamo sto godina od početka Prvog svetskog rata, predsednik je u razgovorima koje je imao širom sveta podsećao na herojsku borbu srpskog naroda i u velikoj meri doprineo da se ne dozvoli revizija istorije, zauzimajući čvrst stav da je pomirenje neophodno, ali da je nemoralno i nepravedno menjati istorijske činjenice.

Na spoljnopolitičkom planu, predsednik je dosledan u ostvarenju politike dobrih odnosa sa drugim državama i Srbija ima širom otvorena vrata za sve one koji dolaze sa dobrim namerama.

Međutim, nikada nije krio svoju ličnu naklonost prema Rusiji, ne radi sticanja dnevnopolitičkih poena, već zato što je svestan činjenice da je to zemlja čiji su građani podneli žrtvu za slobodu Srbije.

U odnosima naše dve države bilo je uspona i padova, ali Rusija nikada nije učinila ništa na štetu Srbije, a više puta je pomagala Srbiji na svoju štetu.

Evrointegracije su spoljnopolitički prioritet Srbije i naši evropski partneri su danas sigurni da je Srbija politički stabilna i čvrsto opredeljena da bude deo evropske porodice.

Predsednik je insistirao na podizanju razgovora sa Prištinom na najviši politički nivo i situacija u Pokrajini više nije faktor destabilizacije regiona.

Teškim pregovorima, čiji rezultat su odluke koje nisu ugrozile suverenitet i integritet Srbije, otklonjene su prepreke koje nisu dozvoljavale da Srbi u Pokrajini imaju život dostojan čoveka.

Bolji život u Pokrajini neće početi ni sutra, možda ni za dve godine, ali će sasvim sigurno biti bolji u dogledno vreme, a Srbija ne može da prizna nezavisnost, niti da napravi bilo koji korak koji bi ugrozio njen teriorijalni integritet.

Za više od dve godine, predsednik je Srbiji otvorio mnoga vrata, obnovio mnoga prijateljstva.

Regionu je posvećena velika pažnja, jer zemlje regiona, naročito u ekonomskom smislu, mogu da napreduju mnogo brže i efikasnije nego isključivo samostalno.

Dakle, o tome šta je sve učinjeno, moglo bi se još mnogo toga napisati.

Svaki radni dan predsednika je naporan, ali sa dobrim rezultatima o čemu govore relevantni i konkretni pokazatelji.

Zato čudi i zabrinjava ostrašćeno negativno pisanje u nekim dnevnim novinama i nedeljnicima. Što je bolji učinak predsednika, sve su gori napadi na njega.

Kao da pojedini novinari imaju zadatak da se utrkuju kako da što više ocrne predsednika svoje zemlje.

Nekada naslovne strane izazivaju gnušanje zbog reči i slika, kojima se ne samo predsednik, već i njegova porodica i saradnici omalovažavaju na najbrutalniji način.

Koriste se neistine, poluistine, a sve u cilju da se predsednik prikaže drugačijim nego što jeste.

Postavlja se pitanje, kako se odbraniti od takvih napada.

Ako se usudite da napišete odgovor i opovrgnete netačne i izmišljene napade, vidite da ste pogrešili, jer se odgovor po slobodnom nahođenju skrati, izmeni da bi se obesmislio, a vi izvrgli ruglu.

Pojedini mediji vode svoj rat protiv predsednika i tako što nastoje da se što manje pominje u emisijama u kojima bi trebalo da se prati njegov rad.

Ako insistirate na tome da se objave aktivnosti predsednika, onda se govori o pritiscima kao da je reč o privatnim, a ne državničkim poslovima.

Ležernost pojedinih novinara, njihove teško dokučive namere i procene, autocenzura, apriorno negativni stav na ideološkoj ili nacionalnoj osnovi, dovode do toga da neki mediji u Srbiji često nisu u službi istine i pravde.

Služenje interesima Srbije koja se suočava sa mnogim nasleđenim problemima zahteva makar objektivan pristup prema onima koji su posvećeni borbi za bolju budućnost.

Mi, predsednikovi saradnici, ponosni smo zbog činjenice da radimo za čoveka visokomoralnih kvaliteta i državničke mudrosti.

Neosnovani napadi mogu samo da nas ispune žaljenjem, zato što znamo da je predsednik ispravan čovek, koji voli Srbiju više od svega.

Ponosni smo kada vidimo uvažavanje koje predsedniku ukazuju državnici širom sveta i zato što se posle toliko godina slika o Srbiji menja nabolje.

U veoma izazovnom medijskom okruženju, nije lako plasirati poruku i omogućiti građanima da sami donesu zaključak.

Nije lako, ali je lakše uz uverenje da potcenjuju građane oni koji misle da će konstantno ponavljana laž postati istina.

U teškim vremenima, nije lako govoriti istinu, ali je jedino ispravno i časno.

Ostavi poruku