Naslovna Svijet Globalni ratovi zbog – restorana

Globalni ratovi zbog – restorana

0

NEMA iskrenije ljubavi od ljubavi prema hrani.

Britanski pisac Džordž Bernard Šo bio je vegetarijanac, nije pio ni alkohol ni kafu, ali njegovom priznanju o ljubavi prema hrani, izrečenom u 19. veku, danas, u 21. stoleću, moglo bi se dodati samo da je toj ljubavi ravna jedino njena neizostavna pratilja, ljubomora, takođe prema hrani.

Pristup hrani je odvajkada vodio sukobima.

Tako je i danas.

U 15. veku papski saveznici i vojvoda od Ferare vodili su rat oko kontrole nad solju, Island i Britanija su se sredinom prošlog veka sukobljavali oko prava za ribarenje u sevrnom Atlantiku.

Pre sedam godina poskupljenje hrane podstakao je pobune od Haitija i Jemena do Bangladeša.

O hrani govori i podatak da Amerikanci, u proseku, troše na nju oko 10 procenata prihoda, dok dve milijarde ljudi u svetu za nju izdvaja od 50 do čak 70 procenata i da malo povećanje cena za njih znači mnogo.

Mnogo pažnje se posvećuje cenama nafte, ali zapravo hleb je taj koji ostaje najvažniji.

A borba za primat kada je o hrani reč jedna je od najbespoštednijih.

Preoblikovanje političkih sfera uticaja i globalizacija, uz popularisanje svetskih kuhinja putem interneta i TV kanala koji 24 časa programa ispunjavaju kuvanjem, ljubav prema hrani čini svetskim fenomenom broj jedan.

Put oko sveta za 80 dana, mogao bi lako da se pretoči u putovanje sa 80 jela.

TESTENINA, HRANA BROJ JEDAN Na listi „top 10“ hrane u svetu, ako je suditi po istraživanju „Oksfama“, daleko prednjači testenina.

Danas više od 50 procenata svetske populacije i 60 odsto Kineza jede pirinač kao glavnu hranu, pa je upravo ova namirnica na drugom mestu po popularnosti u svetu.

Slede jela od prasetine, junetine i ovčetine.

Pica je „pala“ na četvrto mesto, morski specijaliteti popeli se na šesto, jedno mesto ispred povrća…

Globalnu nadmoć SAD su dugo dokazivale i lancima restorana brze hrane širom sveta, popularišući vešto ne samo svoje, već i nacionalne specijalitete drugih zemalja.

Američku krofnu u obliku točka popularisao je „Dankin donat“ u 30 zemalja na 3.000 prodajnih mesta širom sveta.

Zahvaljujući lancu specijalizovanom za popularni crni napitak, „Starbaks“ izaziva pomamu za napicima od kafe u 5.727 kafea u 50 zemalja. „Mekdonalds“, najpopularniji globalni restoran sa 18.710 restorana, širom sveta, proslavio je nemački hamburger i francuske pržene krompiriće toliko da samo ovaj lanac zarađuje 20 milijardi dolara godišnje.

Sledi ga „Burger king“ sa sličnom koncepcijom, pet hiljada restorana u 73 države.

Kraljica među picama, „napolitana“, kojoj neodoljivi ukus daju jednostavni sastojci hrskavog testa, paradajza, maslinovog ulja, soli i bosiljka, preobličila se u bezbroj varijanti.

Američki lanac „Dominos pica“ razvio je biznis u skoro šest hiljada restorana u šezdesetak država, pre nego što je prodao sve strane restorane franšizama 2011. godine.

Iste te godine, međutim, istraživanje dobrotvorne organizacije „Oksfam“ u 17 zemalja, sa 16.422 ljudi, dalo je drugačiju sliku globalnih ukusa.

Razgovor sa stanovnicima Amerike, Rusije, Australije, Brazila, Nemačke, Gane, Gvatemale, Indije, Kenije, Meksika, Holandije, Pakistana, Filipina, Južne Afrike, Tanzanije i Britanije pokazao je da su sad najpopularnije kuhinje kineska, italijanska i meksička.

Popularnost pečene piletine iz Kentakija proneo je američki lanac KFC širom sveta, uključujući čak 4.200 u Kini.

Ali, paralelni rast jeftinih lanaca kineske hrane širom sveta, posebno u Americi, očito je učinio svoje.

Istraživanje je, sve u svemu, pokazalo da azijska hrana postaje sve popularnija širom sveta.

Kineska hrana je druga po popularnosti u Meksiku, dok je japanska kuhinja među 10 najomiljenijih u pet zemalja, uključujući Ameriku i Južnu Afriku.

NEMA KOMENTARA

Ostavi poruku Cancel reply

Exit mobile version