OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA: PORTOROŽ AKO bi oko vrata okačio sve medalje i priznanja koja je osvojio u karijeri, Matjaž Smodiš bi se verovatno momentalno srušio pod težinom odličja.

Trostruki je prvak Evrolige, dvostruki šampion Slovenije, pet puta je uzimao pehar u ruskom prvenstvu, dva u Italiji i Sloveniji…

Kupove, ol-star mečeve, priznanja za MVP ni ne broji.

Ipak, dok je čekao na lift na petom spratu hotela „Slovenija“ u Portorožu, i spremao se da siđe u svečanu salu na dodelu „Sporto“ nagrada, jedan od najboljih košarkaša Evrope proteklih deset godina nije odavao utisak zvezde.

Snažan stisak ruke, osmeh, a priča o košarci je krenula sama od sebe dok se metalna kutija spuštala lagano ka prizemlju. – Javnost u Srbiji je navikla da Partizan dominira, vladao je godinama.

Sada je malo drugačija situacija, Zvezda je izbila u prvi plan.

Partizan ima mnogo problema, došlo je do svojevrsne smene generacija, trebaće im neko vreme da se dignu do starog nivoa.

Koliko vidim, puno je mladih, talentovanih klinaca koji će sigurno za godinu, dve, ili najviše tri biti vrhunske zvezde, možda i na evropskom nivou.

Treba biti strpljiv.

Kao što treba prihvatiti rivalstvo dva kluba na pozitivan način.

Pa u tom rivalstvu je i ključ uspeha srpske košarke.

Jedni druge guraju da budu bolji, nema ništa lepše od toga.

Oni su motor jedan drugom.

Nekad to bude politička priča, nekad sportska.

To je uvek vrlo, vrlo dobro – u dahu analizira Smodiš stanje u srpskoj košarci. – Pitate me za Jadransku ligu? Na kraju bih rekao da je taj projekat uspeo! Reč je o najboljoj ligi na prostorima bivše Jugoslavije, igraju najbolji timovi, i ako hoćete u Evroligu ili u neko evropsko takmičenje morate biti među prvih pet ili šest.

Dakle, što se tiče tih rezultata, uspelo je.

Sad, što je to privatna liga i što novac utiče na mnoge stvari, što je tu uvek i neka politika, kad su u pitanju pare i ulazak u Evropu, to je druga strana medalje, koja je prisutna u svakom sportu.

Međutim, kako bilo, nije realno očekivati da će u ovakvim okolnostima Slovenija, Srbija, Hrvatska, BiH ili Crna Gora imati jaku nacionalnu ligu, i da u tom sistemu mogu da konkurišu evroligaškim timovima.

Samim tim, ovo je najbolje rešenje.

MALIŠANI IZ RUSIJENA pitanje šta je najlepše što mu je košarka u životu dala, Matjaž se nije mnogo razmišljao: – Verovatno je to mogućnost da sam zbog košarke pomogao jednoj porodici iz Novog Mesta da usvoji petoro malih Rusa.

Bio sam u prilici da se nađem i porodici i tim mališanima, na predivan ljudski način.

Nema ništa lepše. Smodiš se susretao sa mnogim trenerima tokom karijere, ali jedan je ostavio na njega poseban utisak. – Željko Obradović.

Koliko sam puta izgubio od njega, i koliko ga gledam, on mi je omiljeni trener.

Veliki stručnjak od koga može mnogo da se nauči.

Izdvojio bih i Grega Popovića.

Od ostalih koji su me trenirali pomenuo bih još Mesinu i Repešu.

Na molbu da napravi idealnu petorku od igrača iz eks-Jugoslavije, Matjaž se nasmejao. – Pa, to je lako! Vlade Divac je sigurno u samom vrhu.

Dejan Bodiroga, Saša Đorđević.

Ajmo onda da kažemo…

Fale nam dvojka i četvorka.

Za četvorku ima više igrača…

Zastao je Slovenac, zamislivši se.

Na predlog da bi baš on mogao da zauzme ulogu najboljeg krilnog centra sa ovih prostora, odmahnuo je rukom. – Nisam ja u tom rangu, ovo su velikani sporta.

Evo, preostala dvojica neka budu Toni Kukoč i Dražen Petrović.

Svi gosti su već uveliko ušli u salu, večera je počela.

Došlo je vreme za pozdrav sa istinskom legendom moderne evropske košarke.

DECA MI KAŽU DA NEMAM POJMASMODIŠ danas vodi školu košarke u Novom Mestu, i to prilično uspešno. – Osećam se zaista dobro kao „penzioner“.

Hronični problemi koji su prouzrokovali rani kraj moje karijere sada su pod kontrolom.

Uloga oca postala je veća sad kada ne igram košarku.

Puno je zanimljivije biti stalno uz decu, i pratiti njihov razvoj, svakodnevne probleme.

Ali, od košarke ne možemo da pobegnemo.

Oba starija sina već sada su uključena u selekcije Krke.

Ja sam onaj dosadni tata koji se stalno pravi pametan, zadaje im limite i pravila, a oni to ne vole, pa mi govore kako baš i nemam pojma. Želja mi je da završe neku školu, prođu tinejdžersko doba na normalan način, pa da posle izaberu da li će u sport ili dodatno obrazovanje.

Ostavi poruku