ZA pastira u vrletima Srbije, Crne Gore ili Bosne i Hercegovine to je i danas važan deo opreme za hladne zimske dane.

Pre 100 godina bio je deo devojačke spreme za budućeg muža, uobičajen odevni predmet muškaraca.

Nakurnjaci su danas „dobra fora“, interesantan modni detalj, šaljiv, a jeftin poklon.

Beograđanka Jelena Pavlović oživela je upotrebu, ili makar kupovinu, ovog tradicionalnog odevnog predmeta i razvila odličan biznis.

Hekla nakurnjake, kako kaže – čuvare muškog ponosa, prodaje ih preko interneta i oglasa.

A već su stigli na mnoge adrese bivših jugoslovenskih republika.

Naročito su popularni u Hrvatskoj i Bosni, a „otputovali“ su čak i do Amerike. – „Slonče“ je nedavno za Noć veštica naručila gospođa iz Zvornika, za prijatelja u Americi – priča Jelena, koja osim što hekla, radi kao stalni član hora opere Narodnog pozorišta. – Trenutno heklam „bumbara“, opet za jednu damu koja ovaj aksesoar želi da pokloni mužu za Novu godinu.

Jelenin savetnik i rasadnik ideja je suprug Dejan.

Pošto je već uveliko heklala sve – od donjeg veša, čarapa, patofni, haljina, torbi, preko futrola za mobilne telefone i laptope, abažure za lampe, suprug je pre godinu dana predložio da počne sa nakurnjacima.

HEKLANjE SMIRUJE NOSIM pletivo i u pozorište, a kada me je šef prvi put video da heklam u pauzi, rekla sam mu da nemam pare za lekove za smirenje, a da je ovo odlična terapija za živce – kaže Jelena. – Bilo je posle situacija kada su mi i druge kolege tražile da ih naučim heklanje, da odmore mozak. – I vrlo brzo su krenule narudžbine – priča Jelena. – Znam da se oni i danas u mnogim planinskim predelima nose.

Pletu ih sami muškarci od vune, da im čuva najvažniju stvar.

Ovi koje ja radim su dobar štos i ne znam da li ih je iko nosio.

Mada, upravo heklam nakurnjak koji je povezan sa tanga gaćama.

Moj prijatelj želi da iznenadi svoju devojku.

Mislim da će je sigurno nasmejati.

Radim i jedno „prase“ i „smoking“.

U ovoj maloj manufakturi na Karaburmi nakurnjaci se heklaju u svim veličinama, dezenima, isporučuju na sve adrese.

Košaju 500 dinara.

Svaki. – Za te pare ne može da se kupi gotovo ništa, pa su mnogi to iskoristili kao simpatičan a jeftin poklon – kaže naša sagovornica. – Dimenzije dajem odoka, pa ne moram da uzimam meru, a i materijal je rastegljiv.

Reklamacija nema, ili su taman, ili tesni.

I da je veliki, ko bi to priznao.

Ako mušterije baš imaju posebne prohteve za dužinu ili debljinu nakurnjaka, onda uzmem santimetar u ruke.

Ne merim na modelu, već samo na pletivu.

Kada traže tange, moram da izmerim obim struka.

Dobro je krenuo posao.

Traže se više nego kape i čarape.

A sad tek ide zima, još ako nam Rusi „zavrnu“ gas, tek očekujem da posao procveta. DVA PRIMERKA U MUZEJU U ETNOGRAFSKOM muzeju u Beogradu nalaze se dva nakurnjaka u zbirci „Nošnja Bosne i Hercegovine“. – Prvi je sa Kupresa, dužine 19 centimetara, oblika levka oivičenog otvora naboranog vunenom čipkom, kroz koju je provučena uzica da se nakurnjak vezuje oko struka – kaže Vilma Niškanović iz Etnografskog muzeja. – Pleten je od bele domaće vune.

Drugi primerak otkupljen je u okolini Rožaja u Crnoj Gori.

Nakurnjak je inače deo muške odeće koji je štitio od zime, a koristili su ga posebno čobani u planinama.

Devojke su ih plele, po jedan, obavezno od čiste runske vune i nosile u miraz sa ostalom opremom – košuljama, rukavicama, čarapama. Šare su izvodile kao ćilim, vijugama od raznobojnog vunenog pletiva na pet igala. Pročitajte još: * Memedović pokazao penis u emisiji /VIDEO/

Ostavi poruku