SHARE

MOSKVA – OD STALNOG DOPISNIKA Kad su na Zapadu počeli da uvode sankcije Rusiji i prave crne spiskove ruskih oligarha kojima će zabraniti kretanje, zamrznuti račune u bankama, ali i „uhapsiti“ nekretnine, ovdašnje parajlije je uhvatila panika.

U zapadnim agencijama za posredovanje kod kupovine nekretnina naglo je splasnuo interes bogatih građana Rusije, a neki su počeli da gledaju kako da ih prodaju i vrate uložene pare.

Nije malo ni ruskih bogatih političara koji strahuju da ne dođu na crni spisak jer će tada moći da zaborave na svoje bogatstvo „preko grane“. Čak ni velika politička kampanja i insistiranje Kremlja da političari raznih nivoa prodaju svoje nekretnine izvan granica Rusije, nije mnogo učinila.

Jer, i danas u inostranstvu njih oko 500 ima vile i stanove.

Do tog podatka se došlo analizom deklaracija o imovini političara za 2013. u kojima su napisali koliko su zaradili lani i šta ima njihova porodica od nekretnina.

Zanimljiv je i sam način nastanka ovih deklaracija.

Naime, prvobitno je doneto naređenje da do avgusta 2013. ruski viši činovnici moraju da prodaju svoje nekretnine u inostranstvu.

Međutim, kasnije im je dozvoljeno da ipak imaju stanove i vile ali da ih moraju upisivati u deklaracije.

I to nije sve, već je činovnicima dozvoljeno da legalizuju tu imovinu koju su mnogi skrivali.

Mnoge od tih vila i stanova vode se na decu ili supruge političara.

Najviše ruskih političara stanove i kuće ima u Bugarskoj, čak 176 njih.

Razlog što su zavoleli Bugarsku je taj što su tamo nekretnine bile jeftinije nego u drugim evropskim zemljama koje imaju morsku obalu.

Nije nevažno ni to što su u vreme kupovine Rusi lako putovali u Bugarsku, nisu im trebale vize.

Međutim, mnogi su već „izgustirali“ tu zemlju jer ona nema onu glamuroznost koja je prisutna na zapadu.

Na drugom mestu je Španija, u kojoj po podacima koje je objavio nedeljnik „Argumenti i fakti“ kuće ili stanove ima 61 političar.

A na trećem mestu ove rang-liste nalazi se Crna Gora.

Tamo su stanove i kuće kupila 34 ruska političara.

Najverovatnije da ih ima više jer su neki kupovali nekretnine za rodbinu koja nije obavezna da popunjava godišnje deklaracije o zaradi i imovini.

U vreme dok je crnogorskom rukovodstvu bila potrebna naklonost Rusiji da Kremlj što pre prizna nezavisnost, uticajnim ruskim političarima su kao poklon nuđeni placevi.

Prvi ruski političar koji je izustio da Crna Gora treba da bude nezavisna država bio je gradonačelnik Moskve Jurij Luškov čija je ambiciozna žena Jelena Baturina obilazila crnogorsku obalu zbog planova da tamo gradi hotele.

Jelena se kasnije ohladila od crnogorskih planova, a pogotovo je sve palo u vodu kad je predsednik Medvedev smenio Luškova, koji nije hteo da prekida odmor u Austriji u vreme kad se Moskva gušila u dimu zbog brojnih požara u okolini.

Zbog zategnutih odnosa sa Zapadom i mogućih provokacija spiker Saveta Federacije Rusije Valentina Matvijeniko letos je savetovala svojim kolegama senatorima da ne putuju u inostranstvo već da se odmaraju u Rusiji.

Mnogi su je poslušali ali ne i oni koji imaju posede u inostranstvu.

Ko su ruski političari koji imaju nekretnine u inostranstvu? Poslanik u ruskom parlamentu Arkadij Ponomarjov je upisao da ima tri stana u Španiji, čija je ukupna površina 486 kvadrata.

Generalni direktor državnog kompleksa rezidencija na Rubljovki Aleksandar Urjupin ima šest stanova u Francuskoj, Luksemburgu i Nemačkoj.

A žena rukovodioca koji se brine za državnu imovinu Rusije ima pet placeva u Finskoj.

Poslanik oblasne skupštine u Tjumenu Vladimir Piskajkin ima vilu od 2.500 kvadrata u Nemačkoj.

Interesantno je da poslanik Ruske dume Mihail Slipenčuk ima dve kuće u Kongu površine oko dve hiljade kvadrata.

Ali je njegov stan u Francuskoj skromniji i ima 94 kvadrata.

Supruga senatora iz siromašne Amurske oblasti Pavla Maslovskog ima vilu u Italiji od 780 kvadrata.

Osim toga taj senator ima i u Švajcarskoj stan od 180 kvadrata.

Senator Maslovski u Savetu Federacije predstavlja vrlo siromašnu Amursku oblast, ali je njegovo bogatstvo u rudnicima zlata i plemenitih metala na Ruskom dalekom istoku.

I porodica potpredsednika ruske vlade Aleksandra Hloponjina koji je u politiku došao iz biznisa ima u Italiji vilu od 818 kvadrata.

Hloponjin je svoje bogatstvo stekao radeći u „Noriljskom niklu“.

Potpredsednica vlade Olga Golodec ima u Italiji stan od 250 kvadrata i kuću od 220 kavdarata u Švajcarskoj.

Ni Olga sigurno nije zaradila novac za kupovinu nekretnina u inostranstvu radeći u vladi.

Ona je godinama bila zamenik direktora za kadrove velike privatne kompanije „Noriljski nikl“.

Bila je zamenik gubernatora nemačkog autonomnog okruga.

Kasnije se šetala na raznim rukovodećem mestima kompanija čiji su vlasnici milijarderi Mihail Prohorov i Vladimir Potanjin.

U najnoviji deklaracijama ruskih političara se vidi da su njihove supruge vrlo uspešne, pa je žena poslanika Ruske dume Aleksandra Remeskova kupila stan u Cnoj Gori od 297 kvadrata.

Iz navedenih deklaracija se vidi da i ruski političari radije kupuju stanove i kuće u Nemačkoj i Francuskoj nego u SAD i Velikoj Britaniji.

Omiljene zemlje su im i Letonija i Finska, mada im je jug draži pa njih 20 ima kuće i stanove u Italiji, a 17 u Turskoj, 13 na Kirpu.

Te ljude koji su „puni kao brodovi“ uopšte i ne zanima što je rublja devalvirala u odnosu na dolar u ovoj godini čak 25 odsto i što će sva uvozna roba uskoro da poskupi.

Cene u prodavnicama „kontrolišu“ penzioneri i oni koji jedva sastavljaju prvi i 31. u mesecu, a političare i tako sirotinja zanima samo uoči glasanja kad im se nude laka obećanja da bi zaokružili njihova imena i omogućili im da sednu u neku fotelju koja im donosi status u društvu.

Pare su oni pre toga zaradili. RUSI SE POVLAČE IZ CRNE GORE Rusi, mahom oni bogati, koji su nekada stizali u Crnu Goru biznisa radi, sada više odlaze nego što stižu u ove krajeve.

Sidra dižu i oni koji su ovde započinjali velike poslove, ostavivši mnoge od njih nedovršene, ali i vlasnici skupih stanova i vila na području od Igala do reke Bojane.

I turista iz ove velike zemlje je znatno manje bilo letos nego lane i prethodnih godina.

Jednostavno Rusi više ne vode na top-listi najbrojnijih posetilaca južnojadranske obale.

Ruska „invazija“ na Crnu Goru usledila je tokom 2006. i 2007. godine, kada su bogati Rusi kupovali placeve, stanove i kuće, gradili raskošne vile, započinjali turističke komplekse…

Jedan od najpoznatijih je svakako milijarder Oleg Deripaska, čija je privatizacija Kombinata aluminijuma u Podgorici neslavno završena.

Najmlađi ruski milijarder Sergej Polonski započeo je 2007. ekskluzivni stambeni kompleks na Zavali kod Budve, u međuvremenu je njegova „Miraks grupa“ bankrotirala i još uvek, sada drugi investitor, gradi vile od kojih je većina prodata pre završetka.

Moskovska kompanija „Njega turs“ već više od deceniju gradi hotel u Perazića dolu (nije ni na vidiku završetak posla), takođe ruski „Metropol“ nije počeo planiranu i bučno najavljenu gradnju na ostrvu Sveti Marko u tivatskom zalivu.

Tu su i druge planirane i nezavršene investicije.

Na drugoj strani Rusi uveliko prodaju stanove i vile koje su kupili ili sagradili u vreme „zlatne ruske groznice“ i to po cenama znatno nižim od onih koje su plaćali kada su trgovali.

Ekonomska kriza je kažu glavni razlog povlačenja Rusa sa crnogorskog primorja.

No ima tu i birokratskih i sličnih „nesporazuma“ sa vlastima, državnim i opštinskim, ukrajinska kriza je poremetila naročito turističke odnose, a zli jezici tvrde da je glavni razlog za odlazak Rusa političke prirode.

Posle uvođenja sankcija Rusima od strane Crne Gore i naglašenih zahteva za članstvo u NATO-u koji dolaze iz Crne Gore, mada ne i od strane građana koji su velikim delom i dalje protivnici tog učlanjenja, kažu da su se Rusi razljutili.

Pa i oni kojima je biznis u prvom planu. (S.

Gregović)

SHARE

Оставите одговор