SHARE

DETINjSTVOpredstavlja najbitniju etapu ljudskog razvoja.

Kako bi uspešno uticali na povećanje dečijeg fudbalskog potencijala, treba pronaći najbolji program treninga.

Ali, u Srbiji je mnogo toga pogrešno postavljeno, pogotovo kada su najmlađi u pitanju jer se u struku mešaju i roditelji, i menadžeri, i kvazitreneri.

Profesor Darko Petrić, doktor nauka i specijalista za fudbal, ponudio je originalan model rada sa najmlađim fudbalerima. – S obzirom na zahteve savremene fudbalske igre, neophodna je, pre svega, transformacija rada sa mladima – tvrdi dr Petrić. – Kao u svim sportovima, tako i u fudbalu, najvažnije je pitanje kako otkriti talentovanog dečaka sa sklopom antropoloških osobina i sposobnostima koje predstavljaju potencijal za vrhunska ostvarenja.

Da bi se proces sportske pripreme za fudbal adekvatno realizovao, potreban je duži vremenski period pripreme, do 10 godina.

TEMELjNE VEŠTINE o POČETNA faza treniranja je vrlo bitna?- Mladi igrači od 6 do 10 godina morali bi da naglašeno razvijaju temeljne veštine.

A to su: trčanje, skakanje, bacanje, hvatanje, šutiranje, padanje, ustajanje, sprintanje, zaustavljanje, promena pravca, ravnoteža… o U kom grmu leži problem u radu sa decom? – Činjenica je da naši treneri sa mlađim kategorijama kompetentno oblikuju godišnje programe rada, ali kratkoročno, pribegavajući ranoj specijalizaciji.

I to od najranije faze odrastanja, a cilj je – brz rezultat.

Kako je veliki i pritisak roditelja, to uslovljava da se deca izlažu visoko specifičnim i intenzivnim treninzima, a da pre toga nisu osigurali vreme za izgradnju umnog i motoričkog temelja.

Takvim radom postiže se brz napredak, oko 15-16. godine dečaci dostignu maksimum, ali se već oko 18 ugase ili dosta njih napusti fudbal.

Zato je potrebna dugoročna strategija razvitka mladog fubalera.

Ako želimo vrhunskog fudbalera, moramo žrtvovati kratkoročne rezultate. o Šta podrazumeva dugoročna strategija? – Mora da se napravi koncepcija, koja bi bila sastavljena iz tri dela.

Prvi – osnovni trening za decu od 6 do 10 godina, drugi – gradivni trening za igrače od 11 do 14 godina i treći – trening dostignuća za one starije, od 14 do 18 godina.

Dugoročna strategija sportskog razvoja zahteva pristup da se pojedine dimenzije ne razvijaju izolovano od razvoja drugih svojstava.

SIROMAŠTVO o IMA dosta problema u radu sa najmlađima? – Postoji više razloga (siromašni roditelji namaju para da plate, udaljenost kluba…) zašto veliki broj dečaka i ne počne da trenira, što znatno umanjuje verovatnoću da se u populaciji najmlađih nađe dovoljan broj najtalentovanijih.

Ako se zna da u malim, amaterskim klubovima najmlađi nemaju dovoljan broj treninga nedeljno, a često ni kvalitetan rad, rekvizite (lopte, oprema), onda su to problemi koji zaslužuju pažnju.o Možda bi važan korak bio organizovano vraćanje fudbalske lopte među osnovce? – Pri svakoj osnovnoj školi u nekom gradu, regiji, opštini, trebalo bi formirati jedno “leglo” (odeljenje) dečaka od sedam godina – objašnjava svoj predlog dr Petrić. – To bi se učinilo u saglasnosti sa fudbalskom organizacijom, školom, roditeljima i sportskim savezom.

Uslov bi bio da se dečak prijavi u fudbalsku školu (leglo) koja je formirana u njihovoj školi.

Deca ne bi ništa plaćala, tako da bi stručan trening bio dostupan i onim najsiromašnijim. Škola bi za svoje male fudbalere ustupila salu i male terene za trening.

Treninzi bi se održavali dva puta nedeljno, ali tako da ne remete redovan vaspitno-obrazovni proces škole.

Za praktičan rad bi bili angažovani treneri ili nastavnici fizičkog vaspitanja u školi, koji bi svoje stručno delovanje osavremenili kroz seminar za rad sa uzrastom od 7 do 10 godina.

Planove i programe rada škole bi uradili stručnjaci od nauke i prakse. o Očigledno, bez nauke više nema napretka? – Naravno, pre početka rada škole, za svakog pojedinca bio bi otvoren zdravstveni karton (laboratorijski nalaz KKS, urin, ŠUK, EKG, osnovne antropometrijske mere, testovi mišićno-koštanog fitnesa).

Ni to nije sve, u saradnji sa roditeljima uveli bi se kartoni evidencije kao i kartoni za praćenje uspeha u učenju.

To podrazumeva i planove saradnje sa razrednim starešinama, direktorom i profesorima fizičkog vaspitanja.

A na 10 godina bi se vršilo testiranje, strukturalna analiza i detekcija najtalentovanijih.

SHARE

Оставите одговор