SHARE

“Stani! Ovo ovde je carstvo mrtvih!”, piše na tabli koja dočekuje posetioce katakombi u Parizu, ogromne kosturnice u kojoj se čuvaju posmrtni ostaci miliona ljudi. Fantazmi, strahovi i legende vekovima kruže o ovom sablasnom mestu.

Tokom leta, turisti čekaju i po četiri sata da bi sišli niz 130 stepenika i prošetali duž 1,7 kilometara podzemnih galerija muzeja, smeštenog više od 20 metara ispod zemlje, na većoj dubini od metroa. Na ulazu u katakombe, na trgu Danfer-Rošro, na jugu Pariza, stoji upozorenje na tri jezika: “Poseta kosturnici može da ostavi jak utisak na osetljive osobe i decu”. Treba reći da trasa duga 800 metara predstavlja šetnju između zidova sačinjenih od ljudskih kostiju i lobanja koje mahom potiču iz pariskih groblja koja su “prelivala” u 18. veku. “Govorilo se da se vino pretvara u sirće, a mleko zgrušava”, kaže konzervatorka Silvi Roben. Medicinska znanja su bila još uvek rudimentarna, ali su vlasti shvatile da raspadanje leševa nije dobra za javno zdravlje, te su odlučile da ih presele u 800 hektara napuštenog podzemnog kamenoloma. Veruje sa da je u katakombama sahranjeno šest miliona ljudi, ali taj broj nije nikada zvanično potvrđen, precizira Roben, dodajući da timovi istraživača pokušavaju da dođu do verodostojne procene. Godine 1810, imenovana je posebna gradska služba koja je podigla dekorativne zidove, sačinjene od potkoleničnih kosti i lobanja, iza kojih su nabacane sve ostake kosti. Galerije su “ulepšane” raznim slikama sa poučnim citatima i porukama: “Razmilite ujutru da možda nećete dočekati veče, a uveče da možda nećete dočekati jutro”. “Sve te kosti poslagane na dekorativan način govore nam vrlo filozofski da smo jednaki pred smrću, kaže direktorka muzeja Valeri Gijom. Pariske katakombe su vekovima podsticale najrazličitije fantazme. “Izraz ‘katakombe’, pozajmljen od rimskih katakombi, izaziva konfuziju jer se odnosi na svih 800 hektara kamenoloma koji, suprotno uvreženom mišljenu, nisu jedno veliko groblje”, objašnjava Roben. Konzervatorka navodi da je ovaj podzemni lavirint nekada omogućavao ulazak i izlazak iz grada bez plaćanja nameta i da su ga često koristili šverceri i razni lopovi kako bi umakli policiji. Kako ne bi bili uznemiravani, ovi “lupeži” su smišljali svakojake grozne priče o otmicama, đavolu koji vreba hodnicima i neopisivim čudovištima… Podzemna kosturnica nastavlja da pothranjuje urbane legende u kojima je reč o masonskim okupljanjima, satanističkim ritualima, nacističkim skupovima, tučama bandi, serijskim ubicama i tajnim agentima koji tu dovlače nezgodne leševe. Danas je zabranjeno ulaziti u katakombe pod pretnjom novčane kazne (40 evra).

Uprkos tome, mnogi “katafili”, u potrazi za jakim emocijama, uspevaju da se u njih uvuku kroz malobrojne bunare.

SHARE

Оставите одговор