ZAPADNA civilizacija se – čast retkim izuzecima – silno i neoprostivo ogrešila o Srbe na Kosovu i Metohiji.

Ko će to bolje da zna od Žaka Ogara, šefa specijalnih francuskih operativnih snaga koje su prve ušle u pokrajinu, i koji u svojoj knjizi ističe da je „Evropa umrla u Prištini“? Pre njega, bivši nemački kancelar Gerhard Šreder je, nedavno, izjavio da je bombardovanje Srbije, u kom je učestvovala i njegova zemlja, Nemačka, bilo kršenje međunarodnog prava i Povelje UN.

Još pre toga, nekadašnja glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte je, u svojoj knjizi, posle odlaska s funkcije, iznela da je njeno tužilaštvo imalo indicije da se na Kosovu odvijala trgovina ljudskim organima, ali da je pravu istragu onemogućio NATO.

O trgovini organima i mučenju Srba u svom izveštaju Savetu Evrope naširoko je pisao i Dik Marti.

Poznati francuski novinar, pisac i biograf Pjer Pean je, pišući svoju knjigu, u trenutku dok je Bernar Kušner još bio šef francuske diplomatije, poručio da je prvi civilni administrator na Kosovu sistematski satanizovao Srbe, da je sa šačicom intelektualaca još od 1992. godine pripremao javno mnjenje za ratnu operaciju NATO na Kosovu, da je otvoreno podržavao Albance, da nije reagovao na masakre i etničko čišćenje nad Srbima, kao i da je bogato naplatio svoje konsultantske usluge.

Sličnih primera iskrenih priznanja i pokajanja u svetu ima sve više.

Ali, ove brojne istine nikako da se konačno sklope u celovit i međunarodno priznat mozaik.

Srbija sve, nekako, na parče, i sa zakašnjenjem, dobija istinu, s kojom ne zna šta da radi.

Za to vreme, zastava „velike Albanije“ lebdi nad Beogradom.

Ostavi poruku