TRENERI „puškom“ ne mogu da je isteraju iz streljane.

U stanju je da puca duže nego svatovi kad dolaze po mladu, jer satima traži savršeni hitac.

Nikada na trening nije došla sa željom da rafalnom paljbom, kao Brus Vilis u filmu „Umri muški“, izbaci negativnu energiju.

Andrea Arsović u meti ne vidi siluetu onoga što ju je taj dan iznerviralo, samo olimpijsku medalju, o kojoj sanja otkako se igrala sa barbikama.

Fudbaleri od malih nogu kotrljaju loptu po parkiću, ali teško je otkriti da li je dete talentovano za streljaštvo dok druge klince prska vodenim pištoljem.

Lepa šampionka nije oponašala zvuke pucnjave u improvizovanom ratu sa malim, plastičnim vojnicima.

Naprotiv, bila je prava šmizla.- Drug me je nagovorio da uzmem pušku u ruke.

Nisam ni znala šta je to, imala sam samo 12 godina.

Bila sam divno, mirno dete, mislila sam da je to sport za dečake.

Ali, na prvom treningu je bilo više devojčica.

Ubrzo sam shvatila da su žene prilično vešte sa oružjem i da postižu bolje rezultate od muškaraca jer imaju više strpljenja, više se trude i rade – argumentovano Andrea ističe ženski pol kao uspešniji, ne preti praznom puškom.

Petnaestak godina posle prvog dodira sa municijom, postala je prva članica tima Srbije za Rio.

Osvajačica zlata i srebra sa EP u Moskvi u disciplini vazdušna puška, normu je ostvarila brzinom metka, na prvom izbornom takmičenju, u prvoj disciplini, pre svih sportista naše zemlje.

SREĆAN ROĐENDAN MAMI I “NOVOSTIMA” ODUŠEVLjENA je bila Andrea kada je čula da su „Novosti“ 16. oktobra proslavile 61 godinu postojanja. – Istog dana je i mojoj mami rođendan, tako da je to jedan specijalni datum u našoj porodici.

Redovno čitamo „Novosti“, jer imaju najtačnije informacije i najbolje priče. Želim vam da ostanete najčitaniji u Srbiji.- U prethodnom ciklusu sam tek iz četvrtog pokušaja obezbedila olimpijsku vizu.

Noćima nisam spavala zbog toga, baš me je mučilo.

Ovoga puta sam uspela iz prve, na SP u Granadi i sad imam dve godine da se dobro spremim za osvajanje jedine medalje koja mi nedostaje – visoko puca naša reprezentativka u streljaštvu.

U životu se ne dobija uvek druga šansa, zato Andrea na drugim olimpijskim igrama želi da uradi ono što nije u Londonu.

Ne zna koliko će još prilika imati…- Strelci od 1988. neprekidno donose medalje, izuzetak je bio samo u Pekingu. Želja mi je da nastavim taj niz, da nemam tremu, ni pritisak, da ne srljam kao pre dve godine kada sam bila 15.

I da se slikam sa Jelenom Isinbajevom, ako se vrati posle porođaja.

Ne znam da li ću kao Jasna Šekarić moći da nastupim osam puta na igrama.

U mojoj disciplini nema mnogo takmičarki starijih od 40 godina.

A, planiram i da osnujem porodicu, da budem majka.

Mnogim udvaračima sigurno nije svejedno kad im kaže: „Ćao, ja sam Andrea, pucam vazdušnom puškom 10 metaka, malokalibarskom 60 metaka ležeći stav i trostav 3h20 metaka“.- Ne volim momcima da pričam čime se bavim, ima različitih reakcija.

I bolje mi je kad me ne prepoznaju, jer sam malo stidljiva – razoružava osmehom Andrea Arsović.

Ostavi poruku