UPAD drona sa zastavom takozvane velike Albanije na stadion Partizana u Beogradu ocenjen je, pored ostalog, kao „politička provokacija“.

Pitali smo dr Milana Pašanskog, profesora bezbednosti i člana interresornog tima za borbu protiv nasilja na sportskim priredbama Vlade Srbije, kako on definiše akciju albanskih šovinista na stadionu u centru Beograda? – Analiza tehnologije ovakvog oblika političkog nasilja i samog akta napada na sportski stadion, na naše igrače i navijače letelicom iz vazduha, ukazuje na sve parametre terorizma specijalnog tipa.

Napad je imao potpunu konspirativnost i u fazi priprema i u fazi izvođenja. Meta, mesto i vreme napada su bili detaljno isplanirani.

Izbor i obuka ljudstva su bili tajni.

I odabir optimalne logistike, način izvršenja, to jest modus operandi su potpuno u funkciji dugoročnih političkih ciljeva. * Šta je bio osnovni cilj napadača? Da izazove nemire i ugrozi bezbednost Srbije, ili da internacionalizuje projekat takozvane velike Albanije? – Imali su oba cilja u planu sa namerom da ih izvedu na „meki“ i „tvrd“ način.

Izvršen je „meki“ akt terorizma, koji nije imao nameru da izazove ubijanje i ranjavanje, već uznemirenje javnosti uz određene političke reakcije i promene.

Napad je izveden na međunarodnoj sportskoj priredbi, kojoj je prisustvovao i šef države Srbije.

Postignuti su i efekti „tvrdog“ terorizma, a to je promovisanje osvajačke političke ideje o takozvanoj velikoj Albaniji sastavljenoj od Albanije i delova Srbije i drugih balkanskih država.

U strategiji terorističkih akcija primarni cilj je maksimalan publicitet u promovisanju političkih ideja i koncepta političke propagande, kojim se ulazi u planetarnu orbitu.

Albanci su objavili specijalni rat Srbiji i bez ugrožavanja ljudskih života ostvarili svoj cilj svetske (re)afirmacije političkog koncepta „velike Albanije“.

KONTRAPRODUKTIVNA TOLERANCIJA – SMATRAM odgovornom državu Srbiju, koja politički toleriše praksu albanske manjine da na teritoriji naše zemlje ističe i slavi zastavu i praznike susedne države Albanije.

Ta tolerancija je dovela do navike većine Albanaca da Srbiju ne priznaje kao svoju otadžbinu.

Zato se i dogodilo da su u Preševu i Bujanovcu podržali zastavu takozvane velike Albanije – smatra profesor Pašanski. * Ova akcija ima i zvaničnu podršku iz Tirane… – Zvanični organi države Albanije, da bi zaštitili svoju imperijalističku ideju i projekat takozvane velike Albanije, služe se političkim manipulacijama kada tvrde da je ugrožen njihov nacionalni suverenitet.

Naime, ovaj fudbalski meč nacionalnih reprezentacija sa državnim obeležjima, bio je sportski dijalog oficijelnih državnih predstavnika.

Jer, fudbaleri i sportski radnici na terenu ne predstavljaju sebe, već svoje države.

I, kada jedan član sportske delegacije zvanične Albanije, fudbaler Baljaj otima i štiti zastavu takozvane etničke Albanije, ili kada brat premijera ove zemlje vuče konce ovog specijalno organizovanog napada, u pitanju je aktivnost paradržavnih lica, od čega zvanična Tirana mora da se ogradi. * Ali, nije se ogradila. – Indikativno je da to nisu učinili i da manipulišu činjenicom da zastava takozvane velike Alabanije nije zvanično državno obeležje države Albanije.

Tirana na osnovu takve manipulacije o navodnoj ugroženosti svoje zastave i suvereniteta podiže na noge Albance na jugu Srbije, na Kosmetu, u Grčkoj, Švajcarskoj i širom sveta koji bučno i nasilnički odobravaju politički napad Albanije na Srbiju.

Iz toga proizilazi zaključak da su vlasti u Tirani bile upoznate da albanski nacionalisti pripremaju napad i političku provokaciju u centru Beograda. * Čini se da i reakcije u svetu nisu dovoljno izričite u osudi ovog albanskog napada? – Ovakav način izvršenja političkog akta bez ljudskih žrtava, koji sada politički subjekti minimalizuju i definišu samo kao političku provokaciju, olakšava sponzorima ovog napada na Srbiju da lako obave svoj deo posla, a to je medijska i politička odbrana napadača.

To će se ubrzo pokazati donošenjem „presude“ UEFA.

Već se obavlja zamena teza i Srbija optužuje za sportski i politički incident.

Politički provokatori izgovaraju neistine, tvrde da su branili zastavu Albanije, koja to nije, da su žrtve nasilja naših navijača i da je srpska demokratija pala na ispitu. * Šta mislite o tezama da iza ove provokacije stoje i sponzori velikoalbanskih aspiracija i antisrpskih aktivnosti Tirane? – U višedecenijskom ratu Albanaca protiv Srba oko Kosmeta, koji je vođen putem internacionalizacije problema Kosova i Metohije, izmišljenih operacija „trovanja albanske dece“, „zločina u Račku“ i medijskih optužbi protiv Srba, kroz jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosmeta, secesionisti i teroristi iz naše južne pokrajine uvek su imali neskrivenu podršku države Albanije i Zapada.

Jer, Tirana je bila i ostala politička transmisija izvesnih krugova na Zapadu, u čemu strategija SAD u borbi protiv terorizma igra bitnu ulogu. * Znači li to da se islamski nacionalizam i terorizam koriste za destabilizaciju Balkana, pa i Srbije? – Primenom strategije neprestanog političkog pritiska i izazivanja političkih nemira u BiH je, na primer, nastala veoma složena situacija.

Stalna nastojanja islamskih fundamentalista da obore režim u Saudijskoj Arabiji „prelila“ su se u bošnjački deo BiH.

Tako je fundamentalizam uvezen u srce Evrope, pri čemu Amerikanci imaju svoju računicu da gaje „belu“ Al kaidu u Evropi.

Tako je i na Balkanu nastao front nastojanja SAD da dozira fundamentalizam, da njime inficira muslimanske delove Rusije i Kine, kao multinacionalne i polikonfesionalne zemlje, da podeli islam na „dobar“ i „loš“.

I da drži bezbednosno otvorenim obod EU, sa ciljem vezivanja za sebe.

U okviru navedene strategije, Albaniji je dodeljeno istaknuto mesto uzbunjivača balkanskog prostora.

Zato se u SAD i na Zapadu na politički koncept takozvane velike Albanije gleda sa velikom dozom tolerancije, jer on, pored ostalog, male i ekonomski nejake zemlje ovog regiona: Makedoniju, BiH, Srbiju i Crnu Goru, zbog zaštite teritorijalnog integriteta, tera pod kapu NATO. * Šta je u ovom slučaju uticalo na osnaživanje antisrpskog delovanja Albanije? – Agresivan modalitet delovanja Albanije i njenih eksponenata na Kosmetu, poprimio je oblik demokratskog privida, da bi ih njihovi sponzori prikazali u javnim političkim debatama i medijima kao političku alternativu srpskom režimu.

Međutim, ova strategija sa aktuelnim jačanjem kredibiliteta Srbije zapada u ćorsokak.

U tom kontekstu, afera „Dron“, koja trenutno deluje kao značajan propagandni i politički poen u korist zvanične Tirane, dugoročno će dovesti do bumeranga i otkriti da je to bio akt gubitnika, sa ograničenim političkim efektima. * Da li su naše bezbednosne službe napravile propust? – Može se zaključiti da bezbednosne službe Srbije, u ovom slučaju nisu položile ispit.

Njihovi propusti su proizvod subjektivnih i objektivnih faktora.

Pretpostavljam da deo funkcionera iz bezbednosnog sistema, kojima prema najavama državnog vrha preti smena, na ovaj način sabotira te neminovne promene.

I da sa druge strane, deo službi bezbednosti, koji nije dovoljno profesionalno osposobljen, nije u stanju da predvidi ovakav vid nekonvencionalnog ugrožavanja Srbije.

STRAH OD OSUDE – ZVANIČNA Albanija je u prvi mah bila zadovoljna ponižavanjem Srbije, što je za posledicu imalo političko nasilje prema Srbima na Kosmetu, na jugu Srbije i u svetu. paljene su srpske zastave, Ambasada Srbije u Tirani je opkoljena, Srbi na Kosmetu su napadani.

Posle toga, Albanija se uplašila da ne bude javno osuđena zbog političkog nasilja prema Srbima – kaže Milan Pašanski. * Ipak, prema kazivanju premijera Aleksandra Vučića, postojala su saznanja o pripremama provokacija protiv Srbije? – Naš bezbednosni sektor je došao do izvesnih parcijalnih podataka o mogućoj provokaciji Albanaca, sa kojima je upoznao premijera.

Predsednik Vlade Srbije je pravovremeno upoznao zapadne lidere sa potencijalnim pretnjama i time je i dobar deo odgovornosti prebacio na njihovu stranu.

Očigledno je, međutim, da postojeći sistem bezbednosti nije sprečio takav napad, jer je naš sistem bezbednosti anahron.

On nema odgovore na aktuelne bezbednosne izazove i mora da se upusti u tranziciju, koja će afirmisati novu filozofiju i arhitekturu bezbednosti, odnosno da sprovede novi koncept nacionalne bezbednosti. * Šta pod tim podrazumevate? – Znači da srpske službe bezbednosti treba staviti pod jednu kapu, ujediniti obaveštajne i kontraobaveštajne službe u jednu Nacionalnu agenciju bezbednosti, koja će se baviti zaštitom otadžbine.

U ovom trenutku mi imamo modifikovanu državnu bezbednost.

Umesto dnevno-političkim problemima i izazovima, bezbednosne službe treba da se bave strateškim pitanjim bezbednosti države i naroda.

Nova jedinstvena nacionalna služba bezbednosti mora da štiti nacionalne interese Srbije i sve aspekte suvereniteta našeg naroda.

POLITIČKE NAMERE PROFESOR Pašanski je doktorirao na međunarodnom terorizmu.

Profesor je univerziteta, osnivač Foruma za istraživanje terorizma.

Još 1983. godine konstituisao je kategoriju animus terrorandi, kojom se određuje karakter terorizama kao politički motivisana namera da se primenom oružanog ili drugog nasilja i pretnje izazove maksimalan publicitet, koji bi rezultirao političkim posledicama.

Ostavi poruku