SHARE

POLITIKA klasa Srbije gotovo da nikad ne reaguje na sistematske raznolike atake na njen suverenitet i teritorijalni integritet, što bi trebalo da budu njene važne obaveze.

Uzmimo primer prekrštavanja srpskog dela jugoistoka Evrope.

Brisel i Vašingterna svesno ga pogrešno nazivaju Zapadnim Balkanom, mada je Srbija uočljivo zemlja Centralnog Balkana, ili Središnjice, kako bi rekao geopolitikolog i geograf Iv Lakost. U osnovnoj školi bi deca logičkim pogledom na geografsku kartu tačno procenila da je neko dobrano „zabrljao“ kada tvrdi kako je Srbija na Zapadnom Balkanu.

No, Vašingterna je čudo, ona bez zaziranja čak i geografiji nameće besmislene pojmove, zbog svojih geopolitičkih ciljeva.

Pojam „Zapadni Balkan“, kao geografska i geopolitička odrednica, nesrećno je lansiran od vremena „Gospodina smrti“, genseka NATO-a, Havijera Solane, čoveka koji je potpisao naređenje za besmisleno bombardovanje Srbije 1999.

Mnogim stručnjacima i političarima po svetu postavljao sam pitanje: odakle taj pojam, koja mu je politička svrha, čemu insistiranje na neznalačkoj tvrdnji, jer bi i dete u osnovnoj školi za takav odgovor dobilo jedinicu.

Niko nije do danas javno objasnio smisao ove kovanice.

Međutim, jasno je kako je reč o netačnom pojmu koji je lingvističko-politički pomogao od 1999. u NATO poslu strategijsko-teritorijalnog sakaćenja Srbije, a potom i osude našeg prostora na dugotrajnu neprijatnu neizvesnost, ekonomsko tavorenje i socijalnu nesigurnost i generalizovanu pauperizaciju stanovništva.

I pored svih „uspeha“ tog neokolonijalističkog gledanja na savremeni svet, u Srbiji nemamo pravo da ćutimo pred tim strategijama koje i danas deluju na naš prostor.

Krug kreatora nove bezbednosne arhitekture i geometrije jugoistoka Evrope je, dakle, lansirao netačan pojam, pre svega misleći na Srbiju.

Bilo bi zanimljivo da toj naopakoj odrednici objasne zašto nikada ne govore i o „Istočnom“, „Južnom“ i „Severnom Balkanu“? Pa zašto onda ćute o ostalim stranama sveta i ko sa Balkana gde pripada? Ako doslovno sledimo geografsku nauku, lako se osporava taj neutemeljen neologizam Solane i evrokrata.

Kako su o tome pisali geografi M.

Radovanović i M.

Stepić, „Zapadni Balkan“ podrazumeva i deo BiH, Crnu Goru, čak i Hrvatsku, ma koliko nova članica EU ne želi da je bilo ko smešta u tu zonu.

Ali, u pojasu od Sredozemlja do Dinarida, Hrvatska bi tu spadala čak pre Srbije.

Istočni Balkan su, pre svega, deo Bugarske i Trakija.

Centralni Balkan su Srbija, deo Bugarske, Drina, prostor od Beograda do Atine i Peloponeza.

Severni Balkan je Hrvatska Posavina, prostor desno od Save, deo Republike Srpske.

Južni Balkan podrazumeva deo Crne Gore, Makedoniju, Albaniju, deo Grčke.

To uopšte ne zanima političare Vašingterne i EU, pa bi politička klasa Srbije trebalo da se navikne na ispravljanje tih „loših đaka“, kad god izgovore netačni pojam „Zapadni Balkan“, podrazumevajući tu Srbiju.

Zaista nije teško da svi državni funkcioneri i poslanici, ne dopuštaju da se netačni pojam sramotno šepuri po našim medijima i političkom i javnom životu.

Primer za odgovorno ponašanje su i izraelski političari.

Nezamislivo je da oni koriste pojam „okupirane teritorije“, kad postoje jevrejski drevni toponimi Judeja i Samarija.

A naše javne ličnosti i političku klasu ni malo nije sramota kada se u srpskoj državi u javnosti koristi turski okupatorski pojam Sandžak, uvek zaboravljajući srpski zvanični i istorijski toponim Raška.

Ovo je, da ih sve podsetimo, ipak srpska država, a ne turska.

Kao što je i Srbija na Centralnom Balkanu, a ne na Zapadnom.

SHARE

Оставите одговор