SHARE

UZROCI uništenja Jugoslavije leže u tome što joj se nije dozvoljavalo da zbog svog fantastičnog geopolitičkog položaja bude i centar geopolitičke moći.

Centar te države bila je Srbija.

A bilo kakav razvoj Srbije danas, kao nezavisnog igrača, direktno je povezan sa saradnjom i zajedničkim projektima sa Ruskom Federacijom.

Ovo, u razgovoru za „Novosti“, ocenjuje Leonid Savin, urednik ruskog časopisa „Geopolitika“, koji je prethodne nedelje održao predavanja u Beogradu i Novom Sadu. * Za kakav vid saradnje naših dveju zemalja se zalažete? Ovde ima tumačenja da svako bliže vezivanje za Rusiju Srbiju uvodi u status gubernije? – Srbija nikad neće biti ruska gubernija. Čak i Belorusija, koja nam je mnogo bliža, i sa kojom imamo savez, u potpunosti je nezavisna u odnosu na Rusiju.

Naša saradnja treba da se širi politički, ekonomski i kulturno. * Beograd se opredelio da ide ka EU jer u toj zajednici vidi šansu za ekonomsko snaženje… – Mnoge države EU na ivici su ekonomske provalije ili su već u njoj.

Ljudima iz istočne Evrope EU se predstavlja kao eldorado, a realnost koju ljudi unutar EU žive nešto je sasvim drugo. * Ako EU nije sasvim dobro rešenje, gde su druga? – U učvršćivanju suvereniteta Srbije.

Drugo je stvaranje koalicija koje nisu strogo vezane za geografski položaj.

Države BRIKS, recimo, nisu međusobno geografski povezane, ali čine prilično jaku ekonomsku i geopolitičku koaliciju. KONFEDERACIJA ZA BiH * ŠTA bi stabilizovalo BiH? – Stvaranje konfederacije i davanje entitetima više slobode bio bi korak ka stabilnosti. * Znači li to i treći, hrvatski entitet? – Ako želimo biti objektivni, treba uzimati u obzir interese svih zainteresovanih strana. * Ide li Stari kontinent stazom daljeg usitnjavanja država? – Takve tendencije su jake.

Projekat EU pokazao se kao nesrećan i narodi u pojedinim državama, nezadovoljni trenutnim stanjem, žele da razmotre alternative.

Globalizacija izaziva povratnu reakciju u vidu raznih oblika nacionalizama. * Ima mišljenja da se „negde“ kuju planovi daljeg fragmentiranja Srbije (Vojvodina, Sandžak).

Da li su to spekulacije ili te namere postoje i ko stoji iza njih? – Instituti koji se bave takvim planovima teško da će otvoriti svoja dokumenta dok su projekti u toku, pa ćemo odgovore verovatno dobiti kroz 50 godina. Činjenica jeste da postoji diskurs koji se kreće u tom pravcu, bilo da se radi o verskom, političkom ili regionalnom.

On nam ukazuje da i te kako postoje sile koje žele da nastave raščlanjivanje Srbije.

Takvi diskursi obično se uklapaju u šire planove određenih geopolitičkih doktrina.

Videli smo to na primeru strategijske dubine u doktrini koju je Ahmet Davutoglu izneo kao ministar spoljnih poslova Turske. * Hoće li predsedavanje Srbije OEBS-u 2015. poljuljati njen stav da priznaje celovitost Ukrajine, a ne uvodi sankcije Rusiji? – Sa OEBS-om ili bez njega, pritisci lobija iz EU su jaki i najverovatnije će predstavnik Srbije zauzimati proevropsku poziciju.

Naravno da bih ja želeo da Srbija prizna Krim kao deo Ruske Federacije na isti način na koji Rusija ne priznaje Kosovo van Srbije. * Na osnovu kojih principa bi Srbija tako mogla da postupi, ne bi li se to tumačilo kao priznavanje Kosova? – Ne bi.

Zbog čega? Logika za takav potez nalazi se u našim zajedničkim interesima. * A međunarodno pravo? – O njegovom postojanju, nažalost, više ne možemo da govorimo.

Posle grubog kosovskog presedana, ono je farsa i format tog prava mora pod hitno da se menja.

Problem sadašnjeg međunarodnog prava je u tome što ona strana koja ima silu može da ga tumači kako njoj odgovara. * Zagovornik ste multipolarnog svetskog poretka, kada ćemo do njega stići? – To nije projekat za narednih nekoliko godina, već za predstojeće decenije.

U prvim je etapama i prirodno je da se povodom njegove realizacije oseća žestok otpor nekadašnjeg centra hegemonije – SAD. MOSTOVI IZMEĐU CIVILIZACIJA * ZA Rusiju kažete da nije deo ni Evrope, ni Azije, a Srbija se od davnina smatrala kao Zapad Istoku i Istok Zapadu.

Jesu li naše pozicije slične? – Apsolutno! Kao države i društva mi smo svojevrsni mostovi između različitih tipova civilizacija.

Srbija je zapadni deo pravoslavne evroazijske civilizacije.

Već preko njenih granica nalazi se evroatlantska granica.

SHARE

Оставите одговор