SHARE

ATINASPECIJALNO ZA NOVOSTI NIJE ništa novo da se situacija u Grčkoj bolje razume ako se prate napisi stranih medija, nego da se traži logika u galimatijasu bombastičnih analiza atinskih novina.

Tako su sve glasnija šaputanja o „brzim i neizbežnim“ prevremenim parlamentarnim izborima, to bi bili šesti izbori za poslednjih 10 godina, dobila snažnu podršku u seriji članaka sa Aleksisom Ciprasom u glavnoj ulozi u zapadnim medijima poslednjih nedelja.

Nemački, engleski i američki uticajni „eksperti“ za „grčko pitanje“ okrenuli su ćurak i odjednom „ozloglašenog“ protivnika Brisela i Angele Merkel prikazuju u novom, sasvim prihvatljivom svetlu.

Tako londonski „Ekonomist“, u većinskom vlasništvu „Fajnanšajl tajmsa“, koji u dobroj meri kroji sudbinu „labilnih“ ekonomija, u poslednjem broju evropskog izdanja plasira redizajnirani politički profil lidera grčke opozicije.

Verovatno uvažavajući realno raspoloženje grčkog biračkog tela, a tu je Ciprasova koalicija levice Siriza u značajnoj prednosti nad vladajućom Novom demokratijom premijera Andonisa Samarasa, autor relativizuje Ciprasov antievropski levi radikalizam iz nedavne prošlosti i oslikava njegove „premijerske kapacitete“. „Ekonomist“ piše o „šokantnim“ rezultatima istraživanja koja govore da stranka Aleksisa Ciprasa trenutno uživa najveću podršku birača i za čitavih 11 odsto vodi ispred Nove demokratije, pa je gotovo sigurno da će posle 40 godina smenjivanja na vlasti Pasoka i Nove demokratije Grčka okrenuti novu stranicu istorije.

List doduše pominje i set nerealnih obećanja koja Cipras najavljuje zemljacima kao što su najave da će se minimalne plate podići na 750 evra, uvesti božićni bonus za penzionere, zaposliti 300.000 nezaposlenih, ali sve je to manje važno od činjenice da „Cipras neće blokirati memorandumsku politiku“.

Preciznije – jednostrano raskinuti aranžmane za kreditorima. CIPRAS I PAPA U FOKUSU „Ekonomista“ je i Ciprasova nedavna poseta papi Franji u Vatikanu, a susret deklarisanog ateiste i poglavara Vatikana objašnjava se istovetnim ekonomskim brodolomom njihovih domovina Argentine i Grčke, ali i zajedničkom brigom za siromašne, koji su najveće žrtve politike štednje.

SHARE

Оставите одговор