SHARE

OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA: ŠANGAJPOSKAKIVAO je od sreće Tom Čilton, jedan od najboljih VTCC vozača, kada mu je Dušan Borković doneo papirić sa autogramom Novaka Đokovića. – Moja mama će biti tako ponosna – “cvrkutao” je Britanac, inače sin milijardera, “kralja osiguranja” na Ostrvu, i brat vozača Formule 1. Susret dvojice asova svetskog turing šampionata u Šangaju desio se u padoku “NIS petrol Kampos rejsing” tima, tik pored staze kojom su u tom trenutku zujali automobili preko 250 kilometara na sat.

NOVAK JE VELIKI ČOVEK ZAJEDNO sa suprugom Andrijanom, Dušan je pre par dana gledao meč Novaka Đokovića u Šangaju, a potom su se asovi iz Srbije sreli u hotelu, gde su razgovarali skoro sat vremena. – Novak je zaista neverovatan čovek.

To shvatite najbolje kada ga lično upoznate.

Toliko je prirodan, normalan, a opet veliki.

Od njega može jako mnogo da se nauči, a meni je dao neke vredne savete koje ću pokušati da iskoristim već sada na prvim trkama.

Njegov sam veliki navijač i želim mu sve najbolje u karijeri – rekao je Duci.

Unutra su bili i “ševroleti” Borkovića i Valentea, na kojima su inženjeri i ostali članovi ekipe “utezali” svaki šraf, uoči prvih treninga. – Oduševljen time sam što su uspeli za tako kratko vreme da poprave automobil posle havarije u Pekingu.

Oko 30 ljudi je dan i noć činilo sve da osposobi auto za Šangaj, i rezultati su više nego dobri.

Ipak, kvarovi i nedostaci se još uočavaju, tako je uvek posle sudara.

Nadam se najboljem – rekao je Borković, koji je obišao svoj “ševi”, održao sastanak sa “Kamposom”, a potom se i prošetao stazom, kako bi stekao što bolji uvid u ono što ga čeka ovog vikenda.

Sudar u Pekingu je ostavio traga na našem šampionu. – Još se oporavljam fizički i psihički, imao sam težak udes, ali najvažnije je da je auto kako treba.

Kad se sve tako složi, dešavaju se dečje bolesti, instalacija, problemi sa setapom, a kad se radi po celu noć ljudi nešto i pogreše.

Za vreme slobodnog treninga učiću stazu, ali ćemo se i “igrati” oko automobila.

Samim tim, tek kasnije ću dostići brzinu, iako je bitno da se to desi što pre, zbog kvalifikacija. Dosta pehova je pratilo Borkovića u debitantskoj sezoni na VTCC šampionatu. – Kad se pogleda lista, mislim da sam mogao i da zaslužujem mnogo bolje.

Ali, stvarno me je pratila nesreća.

Na nekim trkama nisam bio kriv, na nekima i jesam.

Imao sam dobar vikend u Maroku, uđem u prvih pet vozača u kvalifikacijama.

Ali, već tog vikenda su me dva puta diskvalifikovali, zbog sudara i što nisam stavio karticu u kameru, pa mi se zapalio i auto.

Na Pol Rikardu sam ušao u prvih 10 na prvoj trci, ali mi je crkao senzor menjanja brzina. “Hungaroring”, treba drugu trku da startujem prvi, a oni me diskvalifikuju, i od tada je krenulo nizbrdo.

Psihički sam pao, jer sam svestan da sam možda mogao i prvi da budem.

Ostaje samo žal što sam izgubio podijum, koji mi znači mnogo, isto kao i titula Noletu ovde u Šangaju.

Podijum je meni sve. U trkama sve svaka greška skupo plaća. – U kvalifikacijama moraš da budeš koncentrisan “110 odsto” u svakom trenutku, gde mašina i čovek postaju jedna stvar, gde ne sme greške da bude, a da bih dokazao da mogu, počeo sam da preterujem u vožnji, da ulazim brže, da kočim jače, gde se gube deseti delovi sekunde.

U Salcburgu izletim sa staze pri 230 na sat, dobro da sam ostao živ.

Siguran plasman sam imao pre toga.

Jako je teško doći sa 20. na 10. mesto, jer svi voze toliko dobro.

Ne zovu ih za džabe vanzemaljci. Svestan je Dušan šta mu je potrebno da bi i on dobio isti nadimak. – Potrebno je imati neverovatan sklop psihe i fizičke snage, i znati sve o kolima.

Znam ja da izvezem brzo, imam veliko srce, ali to nije dovoljno da bi bio na vrhu.

Oni su kao mašine.

Promena temperature asfalta za nekoliko stepeni, na primer, utiče na to da izgubite dve sekundi u trci, zbog loše postavljenog setapa.

Kad se trkate u pet desetih sa konkurentom to je u redu, ako me pobedi za dve desetine sekunde onda ne mogu da spavam celu noć.

Nadam se da će u Šangaju biti sve kako treba – zaključuje Borković.

SHARE

Оставите одговор