SHARE

Dosta je.

Deset godina pošto je potpisao prvi profesionalni ugovor, Uroš Tripković je odlučio da se ispiše sa liste aktivnih košarkaša.

Svojevremeno jedan od najboljih šutera na Starom kontinentu, iako je nedavno napunio 28 godina, kako kaže, odluku nije doneo „preko noći“…
– I pre operacije u januaru 2012. mučili su me problemi sa kukovima.

Potom je usledilo šest meseci oporavka, pa novi pokušaj da se kroz manji angažman vratim u pravi ritam, pa nova operacija…

Mogao sam još da pokušam, ali postojala mogućnost da se problem vrati.

Jesam možda u najboljim košarkaškim godinama, ali s druge strane nisam više mlad da bih čekao da vidim da li ću opet pod nož, pa da iznova prolazim kroz taj ceo period oporavka… – objašnjava za „Novosti“ Tripković zašto je stavio tačku na karijeru, koju je od rodnog Čačka, preko Beograda gradio još u Huventudu, Unikahi, Valjadolidu, Fenerbahčeu i Kremoni.

Ipak, najveći trag ostavio je upravo u „njegovom“ Partizanu, s kojim je za sedam godina osvojio 12 velikih trofeja.- Period u Humskoj je, sigurno, najlepši u karijeri, kao i onaj iz 2009. kada sam na Evrobasketu u Poljskoj sa reprezentacijom osvojio prvu medalju za Srbiju na velikim takmičenjima.

Da li je moglo bolje i da li bih nešto promenio? Možda i je i moglo bolje, možda bih promenio razmišljanja kada sam se kao mlad opterećivao nekim stvarima.

Ali tako je kako je.

Nema nazad.

Gledam unapred, idemo dalje.

Ispred je „novi“ život, bez košarke…- Otac sa prijateljima ima firmu „Digitel“, pa ću u narednom periodu pokušati da se snađem na novom radnom mestu.

Videćemo kako se uklapam u sve to.

Veliki broj bivših asova u nekom periodu se, pak, opredeli da se vrati košarci, bilo kao treneri, menadžeri ili funkcioneri…- Ako se vratim košarci, sigurno je da neću biti trener i menadžer.

Možda kao funkcioner nekog kluba.

Imao sam sreću da igram u velikim klubovima u Evropi, naučio o sjajnom funkcionisanju odličnih organizacija.

Ali, zasad sam „van parketa“.

Odluka da se povuče, odjeknula je kao bomba.- Priznajem, nisam očekivao takvu reakciju.

Ponekad, kada završite jedan posao, tek onda vidite koliko ste uradili – kaže Tripković.

Nema sumnje, Uroš je za samo deset godina profesionalne karijere uradio mnogo…

EVROPA PRE NBAKoliki je Uroš bio potencijal, možda i najbolje svedoči podatak da je svojevremeno Kaha laboral za njega nudila najveće obeštećenje u Evropi.

Nešto kasnije najbolji šuter na Starom kontinentu bio je u dugo fokusu NBA ekipa.

Ipak, Tripković je ostao neostavrena želja Baskijaca i „prekookeanskih“ timova.- Kada je bila ponuda Kahe laboral, imao sam čvrst ugovor sa Partizanom, tek sam počeo da se dokazujem. Što se NBA tiče, nisam imao neku želju da odem „preko“, više sma voelo da igram u Evropi.

VANjA MARINKOVIĆU mesecu kada je i Tripković zvanično otišao u penizju, za seniorski tim Partizana je debitovao Vanja Marinković, dečak koji stilom i stasom podseća na Uroša, pa nije ni čudo što je već proglašen njegovim „naslednikom“.- Nisam imao prilike mnogo da ga gledam.

Ima sve uslove da napreduje i bude vrhunski igrač.

Samo neka nastavi sa radom – kaže Tripković.

SHARE

Оставите одговор