SHARE

BEOGRAD /BRISEL – Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport uručio je danas premijeru Aleksandru Vučiću Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU.

Srbija je u protekloj godini ostvarila značajan napredak u oblasti evropskih integracija, ali su neophodni dodatni napori na sprovođenju reformi, pre svega u oblasti pravosuđa i borbe protv korupcije, i normalizaciji odnosa sa Prištinom, konstatuje se se u godišnjem izveštaju Evropske komisije koji je danas predstavljen u Briselu.”Srbija nastavlja da ispunjava političke kriterijume za pristupanje EU”, piše u izveštaju, uz ocenu da Vlada ostaje posvećena evropskim integracijama i da je odlučno i dobro pripremljena ušla u prvu fazu pregovora o pridruživanju.

Komisija je ocenila da su prevremeni izbori u martu ove godine bili “inkluzivni i transparentni” i da je evropska orijentacija vladajuće koalicije naišla na snažnu podršku birača.”Preduzeti su koraci da se poveća efikasnost javne uprave i finansijske administracije, što uključuje novu strategiju za javnu upravu i usvajanje zakona koji omogućavaju povlačenje države iz vlašništva nad medijima”, navodi se u dokumentu.

Sem toga, kaže se da je uspešnim održavanjem Parade ponosa u Beogradu prošlog meseca “dostignut važan međaš u zaštiti ljudskih prava u Srbiji”, ne samo LGBT populacije nego uopšte.

Sa druge strane, konstatuje se da je “došlo do pogoršanja uslova za izražavanje slobode govora” i da to izaziva zabrinutost.”Komisija je uočila kontinuirani nedostatak transparentnosti vlasništva, prihoda od reklama i finansiranja medija, uz sklonost autocenzuri”, navodi se u izveštaju.

EK ocenjuje da Srbija tek treba da sprovede sveobuhvatne reforme i da bi što pre trebalo pristupiti ustavnim promenama, što bi “predstavljalo odlučujući korak u pristupnim pregovorima”.

Izveštaj ukazuje da hitnu proceduru pri donošenju zakona treba koristiti samo kada je to zaista neophodno, kao i da je važno ojačati nezavisna regulatorna tela i postupati po njihovim preporukama.

Kada je reč o reformi pravosuđa, EK konstatuje da je primena usvojene strategije još u ranoj fazi i da je važno uspostaviti snažne instrumente za kontrolu i koordinaciju.”Postoji snažan impuls da se suzbije korupcija, koja je još veoma prisutna na mnogim poljima”, ocenjuje Komisija, a navodi se i da i pored pokretanja nekoliko postupaka visokog profila još čeka na pravosnažne presude.

Izveštaj prikazuje prilično sumornu sliku stanja srpske privrede, uz konstataciju da je privredni rast prošle godine bio 2,5 odsto, ali da je u ovoj godini došlo do stagnacije, na šta su uticale i katastrofalne majske poplave.”Stopa nezaposlenosti od 20 odsto ostaje veoma visoka, uz značajan budžetski deficit i veliko učsesće nenaplativih kredita”, piše u dokumentu.

Komisija je pohvalila nedavno usvojen program privrednih reformi i usvajanje novih zakona o radu, privatizaciji i bankrotstvu, kao i kresanje plata i penzija, ali je ocenila da su neopodni značajni dodatni napori da se smanji deficit, poveća efikasnost naplate poreza i uvede fiskalna disciplina.

Sem toga, potrebno je raditi na povećanju efikasnosti sistema obrazovanja i sprovesti strukturne reforme preduzeća u državnom vlasništvu, kaže se u izveštaju.”Srbija treba da pojača napore da se uskladi sa evropskim pravilima, pogotovo kada je reč o energetici, što se odnosi na gasovod Južni tok, ali i zaštitu sredine, klimatske promene, državnu pomoć, socijalnu i zdravstvenu zaštitu i politiku azila”, navodi se u izveštaju.

Srbija bi takođe trebalo da progresivno usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU do pristupanja Uniji, kaže se dalje.

Stepen usaglasenosti sa spoljnom politikom EU je opao sa 89 odsto u 2013. na 62 odsto u ovoj godini.

S druge strane, EK je uočcila da je Srbija načelno podržala suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, mada je bila uzdržana prilikom glasanja u generalnoj skupštini UN.

Komisija je konstatovala da se Srbija nije pridružila sankcijama protiv Rusije, ali je dala garancije da se neće iskoristiti ruski embargo na uvoz hrane iz EU da poveća sopstveni izvoz.

Kada je reč o Kosovu, Komisija ocenjuje da je nastavak procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine, kao i primena postignutih dogovora od ključne važnosti za nastavak evropskih integracija Srbije.

U skladu sa tim, Komisija podseća na odluku Evropskog saveta da se poglavlje 35, koje se odnosi na Kosovo, otvori među prvima u pregovaračkom procesu sa Srbijom, te da se napredak u drugim poglavljima veže za napredak u tom poglavlju.

SHARE

Оставите одговор