SHARE

DESET godina prošlo je od smrti gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića, a svake godine novi sloj javašluka, nemarnosti, nebrige i senzacionalizma kao žabokrečina prekriva i guši istinu.

Od početka ništa nije urađeno kako treba.

Obavljena su čak tri veštačenja.

Mesto zločina je narušeno, istraga vođena aljkavo, dokazi uništavani.

Svako novo „otkriće“ za roditelje nesrećnih vojnika bio je još jedan metak u srce.

Ubeđivali su ih da su se međusobno poubijali, da bi onda nezavisna komisija i istražitelji FBI utrdili da ih je ubila treća osoba.

Ko i zašto – niko im nije rekao.

I nijedna vlast nije pokazala ozbiljnu nameru da ovaj slučaj konačno reši.

Mediji ih se sete na godišnjicu i baš tada se, iako se čitave godine ćutalo, pojavi neko „novo“ saznanje.

Kao ovo o tajnom tunelu na koji su advokati porodica ukazali još pre pet godina.

Zatalasa se ona žabokrečina, pa se, kao kod Domanovića, ponovo smiri i istinu zakopa još dublje.

Zašto? Zašto nije pokrenuta nova istraga? Zašto nisu ispitani telohranitelji Ratka Mladića? Zašto je dozvoljeno da zastari proces protiv Vuka Tufegdžića, koji je vodio prvu istragu? Da li je nekome u interesu da se istina i dalje skriva? Kome, ako su svi akteri koji su dovođeni u vezu sa ovim slučajem daleko od poluga vlasti? Neko mora da nam odgovori na ova pitanja.

I na ono najvažnije – kako su živote izgubili Dragan i Dražen i zašto.

Ako se to ne desi uskoro, istina će ostati zakopana dublje od „Karaša“.

A na površini samo teorije zavere i ona žabokrečina.

SHARE

Оставите одговор