SLAVIŠA Jokanović je ponovo na Ostrvu.

Nekadašnji igrač Čelsija sada je trener Votforda, pa će tako posle Premijer lige da „overi“ i Čempionšip.

A ambicije, i gazde kluba Đampaula Poca (vodi i Udineze i Granadu) ali i Jokanovića su u istoj ravni, jer naš nekadašnji reprezentativac mirno zbori. – Naravno da se priča o Premijer ligi, u klubu su optimisti ali ne i histerični.

Svakako da su i moje ambicije uperene ka engleskoj eliti mada znam da je liga dugačka, zahtevna i naporna.

I ujednačena, tako da dve vezane pobede ili poraza vode gore ili dole.

Međutim, igra se 46 kola što samo po sebi govori da se ne može biti euforičan posle nekoliko pobeda ili rezigniran i pesimista ako te „pogodi“ neki neplanirani poraz.

Jokan je smiren, miran i ambiciozan, svaka rečenica mu ima i glavu i rep. „DESETKA“ ČELSIJA IAKO je bio zadnji vezni, Jokanović je u Čelsiju nosio kraljevsku“ desetku“. – Hteo sam ja dres sa brojem 27, ali je bio zauzet, pa mi, eto, dadoše „desetku“. – Mnogi me pitaju kako je stigla ponuda, da li zbog toga što sam igrao za Čelsi pa su me pratili ili…

Ne znam ni zašto ni kako, ali znam da je ponuda sjajna a za mene kao trenera šansa velika.

Nema tu mnogo priče, moram da zasučem rukave, glavu gore i na teren.

To je to, u najkraćem – širok osmeh kao vojvođanska ravnica Slaviše Jokanovića. I odmah se nameće pitanje: da li postoji strah kada znate da su promenjena tri trenera od početka sezone? – Ko se bavi trenerskim poslom mora da računa na sve.

I na ono što bi druge zgranulo mora da posmatra sa iskonskim mirom.

Jeste, malo su čudna bila dešavanja, ali valjda se tako namestilo.

Sezonu je počeo trener koji je smenjen posle pet kola, zamenio ga je drugi koji je brzo otišao iz zdravstvenih razloga, a onda je došao treći koji je bio pomoćnik prvom.

I nije bio rešenje na duže staze.

Tako je praktično otišao jedan trener, iako su na klupi sedela trojica – objašnjava Slaviša. Dobro, šta je bilo – bilo je, vraćamo se zadacima koje je Poco postavio pred Jokanovića. – Osnovno je da napravim balans između engleskog i evropskog fudbala.

Kako je u mojoj ekipi više stranaca nego Engleza, neće biti lako, ali ni preterano teško.

Ono što sam do sada uspeo da uočim je da moramo, pre svega, da više kontrolišemo igru nego do sada.

Dakle, moram da im objasnim šta ja hoću da promenim i primenim, a šta da sačuvam.

Problem je što sada radim sa samo 12 igrača pa ne mogu odmah da dam gas.

Na sreću, imam osam reprezentativaca u više zemalja, a na nesreću oni sada nisu s nama. Ne krije Jokanović da nije pomno pratio Čempionšip kao, na primer, Premijer ligu, ali daleko od toga da je neobavešten. – Boravio sam ja u Engleskoj poprilično često minulih godina, pratio treninge velikih klubova, prošlom prilikom sam odgledao Milvol i Bolton, a kada sam preuzeo kormilo Votforda, nagledao sam se kaseta sa utakmicama.

Naravno da mi predstoji još mnogo posla, a dobiću dovoljno informacija i od članova stručnog štaba koji je ostao kompletan. Nikada Jokan nije tražio alibi, ni kao igrač, ne želi da, kako kaže, mnogo priča pre nego što krenu utakmice, ali ne krije da mu je veliki adut ostrvsko iskustvo. – Poznajem i ambijent i mentalitet i to je ono što je jako bitno kada dođeš u novu sredinu jer mi ništa nije nepoznato.

Dosta iskustva sam nakupio kao trener Partizana, radeći na Tajlandu (Muangtong), u Bugarskoj (Levski) i Španiji (Erkules), sada je vreme za nove izazove.

Spreman sam, šta drugo da kažem – u svom stilu završava ovaj razgovor Slaviša Jokanović.

PRVO PROTIV MANDARIĆA DEBITOVAĆE Slaviša protiv Šefild venzdeja našeg Milana Mandarića. – Idemo u goste i svejedno je kako se protivnik zove jer u Engleskoj svi igraju na pobedu.

Zatim nas čeka duel sa Notingem forestom, pa Midlsbroom, tri utakmice a ne znaš koja je opasnija.

Ko zna zašto je to dobro – ne da se Jokanović.

Ostavi poruku