SHARE

ŠANGAJ Od specijalnog izveštača BIO je tačdaun.

Nije bio.

Jesu podigli zastavicu.

Nisu.

Kakav je ono bio prodor.

Gomila drugih, nerazumljivih izraza.

Tokom vožnje od “Ki Žong” teniskog centra, ka hotelu “Hilton”, Džon Izner i njegov stručni štab usta nisu zatvarali, a glavna tema bio je NFL.

Američki fudbal, i klub Čikago Bers je, očigledno, nešto što najbolji teniser iz SAD izuzetno voli.

Kao i svaki Amerikanac, uostalom. Posle čavrljanja o sportu, ženama, bivšoj verenici, i drugim sličnim stvarima koje baš i nisu za javnost, 208 cm visoki dugajlija krenuo je da pravi selfije u automobilu. – Da li biste i vi bili ljubazni da se uslikamo – upitao je Džon reportera “Novosti”, koji je igrom slučaja “zapao” u isti auto kao i 14. teniser planete. Tek, blic je toliko zaslepeo sve u kolima, da je ljubazni kineski vozač na momenat izgubio kontrolu. – Uh, bilo je ovo za milimetar – prokomentarisao je Izner automobil koji je protutnjao tik ispred crnog “mercedesa”. – Ovde izgleda tako svi voze.

Po ivici. Pošto je “odobrio” fotke, momak iz Severne Karoline se opustio, a razgovor se okrenuo ka Beogradu, Srbija openu, uspomenama koje nosi iz naše zemlje. – Bilo je to lepo iskustvo.

Stigao sam do finala 2010.

Igrao sam protiv Sema Kverija, mog velikog prijatelja.

Sve nam je bilo na raspolaganju tokom takmičenja, igrali su dobri teniseri poput Vavrinke, Nišikorija, Gaskea i ostalih. Šteta što se ta priča ugasila tako brzo – pričao je Džon. Tek, red priče o tenisu, red o studentskim danima u Karolini, izvesnom treneru na koledžu koji ima svoju sekretaricu na šta su se svi u kolima smejali i čudili se…

Treba izdržati sat vremena na točkovima. – Najduža vožnja od dvorane do hotela ikada.

Tako mi se barem čini.

U Torontu je kompleks dosta udaljen, pa ni Ju-Es open nije idealan – “žalio” se Izner, dok je skupljao kolena u drugom redu sedišta u kombiju. Grad je fantastičan, boje na zgradama u toku noći su čarobne, komentarisao je Džon, gledajući kroz prozor.

Naravno, kačket nije skidao.

Ni u kolima. – Od svih gradova u kojima sam bio, van SAD, najlepši mi je Pariz.

I to na jesen.

Ne znam, nekako mi je sve sjajno tamo – na šta su glavom klimali njegovi treneri. – Ipak, to ne važi za masters u Francuskoj, gde je teren broj dva katastrofalno loš, a često se zalomi da se tamo igraju bitni mečevi. Čoveče, kad vidim da su na “dvojci” postavili meč Marej – Gulbis, nije mi dobro.

Plašim se da će obojica da se “polome”. Ćaskanje se nastavilo o medicini, pregledima kroz koje mora da prođe (“mama me je ubedila da to moram da odradim”), i drugim privatnim stvarima… – Evo ga i Hilton! Konačno – uskliknuo je Amerikanac. – Stigli smo živi.

Malo odmora, večera, pa sutra opet jovo-nanovo.

OPASNI STE U DEJVIS KUPU IZNER je bio u Beogradu i na meču Dejvis kupa 2010. – tada je Srbija slavila, a on je izgubio oba duela u singlu. – Nema šta, imate sjajnu ekipu.

Kada je Đoković u timu, sve je znatno lakše.

Ove godine ste dali šansu mlađim igračima, to se možda malo odrazilo i na rezultat, ali za sve je potrebno vreme, pa i za ovu generaciju.

Znam te tenisere, reč je o dobrim momcima, koji poznaju ovaj sport.

SHARE

Оставите одговор