SHARE

VERUJEM u ovu državu i u ispravan rad suda.

Ne želim nikome ni da pretim, ali taj monstrum je moj! Čekaću da izađe i zbog onoga što je učinio mom detetu, biću njegov dželat!, govori ovako Drago Podraščić, u potresnoj ispovesti, posle potvrde da je telo, pronađeno na Petlovom brdu, zaista njegove mezimice Ivane, koju je zverski silovao, ubio motikom, pa zakopao Darko Kostić (39).

Sve nade porodice Podraščić su srušene preksinoć, kada im je na vrata kuće u Ulici Bosanske Krajine, zakucala policija.

Očajni otac kaže da nedelju dana niko u porodici nije želeo da prihvati surovu istinu i da su svi verovali i nadali se do poslednjeg trenutka da je Ivana živa i da će se „svakog časa vratiti kući“. – Tada su bile srušene sve moje nade.

Saopštena mi je surova istina – vidno potresen, brišući suze koje se same slivaju niz lice, priča Drago. Naspram njega, u njihovoj više nego skromnoj porodičnoj kući, u kojoj nema ni struje ni vode, sedi Nada i petnaestogodišnja Nikolina, Ivanine majka i sestra.

Nikolina bleda.

Očiju punih suza. – Ne znam šta bih rekla…

Ivana i ja smo bile sestre, najbolje drugarice, sve jedna drugoj – kaže Nikolina, koja je inače, učenica drugog razreda hemijske škole, do koje svakog dana putuje oko dva sata.

Stariji Ivanin brat, šesnaestogodišnji Srećko, zatvorio se i sam sedi u drugoj sobi. – Srećko je treći razred Saobraćajne škole.

Otkako se sve ovo dogodilo, potpuno je slomljen.

Tužan je, slabo jede, ne može da uči – objašnjava Nikolina.

Majka Nada, u očaju, nema više reči za sve ono što je zadesilo ovu porodicu.

Ipak, i ona veli da se do kraja nadala najboljem i da nije verovala da je Ivana stradala. – Sva moja deca su dobra.

Nikolina i Srećko su, istina, uvek bili mirniji i poslušniji od Ivane.

Ona je bila drugačija.

Ono što zamisli, morala je da sprovede, pa kud puklo…

Tako je i onog dana, pošto-poto želela da ide s društvom na rođendan.

Nisam htela da je pustim, bez dogovora sa mužem.

Međutim, Ivana je toliko insistirala da sam na kraju, popustila i pustila je u provod.

Kamo sreće da nisam…

U skromni dom Podraščića pristižu komšije, prijatelji.

Drago i Nada primaju saučešće i ne prestaju da plaču. PROBLEM SA SAHRANOM DRAGO kaže da je sada, pošto je i porodici obelodanjena tužna vest, nastao novi problem.

Naime, kako veli, na groblju u Batajnici mu je rečeno da „nema mesta za sahranjivanje novih umrlih“.

Istina, Dragov ujak poseduje grobno mesto, na kojem su inače, sahranjene njegova majka i baka.

Ali, za Ivaninu eventualnu sahranu na tom mestu, potrebna je saglasnost Dragovog ujaka: – Gde da sahranim svoje dete? Šta ću ako ujak, koji je star čovek, ne bude dao saglasnost za sahranu? Javna tajna je da se grobno mesto naplaćuje po 10.000 evra.

Odakle meni toliki novac? Neću dozvoliti da se Ivana sahrani na Orlovači ili na Zbegu…

To je predaleko, nemamo mi para da čak tamo idemo detetu na grob.

SHARE

Оставите одговор