SHARE

ZORAN Terzić je uvek spreman da pogleda istini u oči.

Selektor odbojkašica žali što su se pre vremena vratili iz Italije, što ne igraju top 6, već moraju da se zadovolje sedmim mestom na svetu.

Ne razmišlja o ostavci i ne dotiču ga priče o eventualnoj smeni, jer smatra da svoj posao radi najbolje što ume. – U početku mi je to teško padalo, čak i vređalo.

Bolelo me je i to što se brzo zaboravljaju uspesi.

Na primer osvojiš evropsko zlato 2011, a sledeće godine posle Olimpijskih igara svi te smenjuju.

Ali, kod nas je to tako i na to čovek mora da se navikne – priznaje Zoran Terzić.

Kormilar Srbije podvlači da mi nismo Rusija, SAD ili Kina, gde država mnogo više ulaže i gde je daleko veća baza: PRIZNAJEMO SAMO POBEDNIKE SVESTAN je Terzić da se u Srbiji priznaju samo pobednici, da je malo ko realan:- Kada smo pre tri godine bili domaćini EP do polufinala “Pionir” je bio prazan.

Kada smo ušli među četiri onda su se svi zainteresovali, dvorana je bila prepuna.

Ali, mi i dalje radimo ovaj posao.

Trudimo se da treniramo najbolje što možemo, da pružimo maksimum, da osvajamo medalje i za one koji nas vole i za one koji nas kritikuju.

Jer mi, pre svega, igramo za svoju državu, za Srbiju.- Ne možemo da se merimo sa njima.

Borimo se, pokušavamo da pobeđujemo…

Ali, kada se sve stavi na sto za Srbiju ni u jednoj oblasti, pa i u odbojci, sedmo mesto na svetu nije neuspeh.

Uostalom, zna se ko postavlja trenera, koji su njegovi ciljevi, obaveze, šta je dužan da napravi, kako da se ponaša.

Zna se i ko ga smenjuje.

Zato su te sve priče vremenom prestale da me dotiču.

Trofejni stručnjak podvlači da devojkama malo toga može da zameri: – Što se igre tiče, iskreno, nisam očekivao više.

Uvek može bolje i više, ali u Italiji smo odigrali dobro i možda za nijansu bolje nego što sam pretpostavio.

Pobedili smo sve ekipe koje su našeg ranga, a izgubili od selekcija koje su definitivno bolje od nas.

Možemo da kažemo da smo imali maler, što su u našoj polovini kostura bili olimpijski pobednik Brazil, olimpijski vicešampion SAD i evropski i svetski prvak, Rusija.

Da je bilo malo drugačije ubeđen sam da bismo igrali u top 6.

Nažalost, ovog puta je bilo malo drugačije.

Naše dame su u Trstu i Veroni umele da priprete velikim favoritima, ali im je često nedostajala jedna lopta da ih uzdrmaju: – Čuvene su te priče “za malo”, “bili smo blizu”…

U sportu toga nema, sve je jasno.

Primera radi, u poslednjoj utakmici sa Rusijom (0:3) odigrali smo dosta dobro prvi set, imali dve set lopte…

Ali, one su u tim trenucima nametnule ritam, bolje igrale, blokirale i mi smo mogli samo da žalimo što nismo poveli sa 1:0.

Evidentno je da naša ekipa nije u rangu jedne Rusije.

Pogledajte ko sve igra za njih, pa će vam sve biti jasno.

Svi se pitamo šta to nedostaje našoj selekciji da se domogne pobedničkog postolja, a Terzić ne krije i zabrinutost: – Biti blizu i osvojiti nešto je velika razlika.

Moramo da budemo svesni da nismo u poziciji velesila koje imaju veliki izbor igračica.

U mnogim stvarima idemo u korak sa njima, ali imamo igrački problem.

Na nekim pozicijama nismo uradili smenu generacije, devojke koje dugo igraju na vrhunskom nivou u bližoj persprektivi nemaju prave naslednice.

Taj problem je već sada evidentan.

TIJANA BOLjA OD JOVANE MNOGE je iznenadila Terzićeva odluka da da prednost mladog Tijani Bošković u odnosu na prekaljenu Jovanu Brakočević. – U reprezentaciji igra ona koja je u tom trenutku najspremnija i najbolja.

Tijana je bila spremnija od Jovane.

Znamo koje je probleme imala Brakočevićeva, da letos zbog povrede nije trenirala, da je propustila Gran-pri, da nije bila u svojoj prepoznatljivoj formi.

Normalno je da je Jovana želela da igra.

To je igrački, ljudski, a ona je dugo bila nezamenljivi član prve postave.

I mora da bude svesna da je Tijana bila u boljoj formi – objašnjava Terzić.

SHARE

Оставите одговор