SHARE

BERLIN – Andreas Šokenhof, nemački konzervativac dobro poznat i srpskoj javnosti i političarima, pre svega, po iznošenju “sedam uslova” berlinskih očekivanja od Srbije na njenom putu ka EU, ali i po tome što je jednom – javno i hrabro – priznao svoju muku sa alkohololom, našao se na udaru tablioda Bild, koji ga je opet “uhvatio” sa časicom u ruci. “Pijete li ponovo, gospodine Šokenhof”, pitao je Bild, na šta je Šokenhof u prvoj rekaciji odgovorio da je “tema alkohol za njega završena”, a zatim dodao da je na prijemu u nemačkoj ambasadi u Parizu popio čašu šapanjca i da je to, takođe, kako je rekao, bilo lepo. “Zaista”, kao da sam za sebe postavlja pitanje moćni tabliod, navodeći da izjave drugih učesnika prijema i fotografije govore, međutim, na žalost, nešto drugo… Šokenhof je, naime, 2011. godine u jednoj nemačkoj televizijskoj emisiji “Ginter Jauh” hrabro i odlučno, pred kamerama, jasno, kao što i jeste čovek jasnih reči, rekao da ima probleme. “Jasno mi je da patim od alkohola”, rekao je tada Šokenhof, a zatim dodao da je doneo odluku i da tu odluku donosi svako jutro. “Ne pijem više”, rekao je tada, pre tri godine, Šokenhof, a onda ga je tabliod Bild pre par dana, na prijemu u nemačkoj ambasadi u Parizu povodom nemačkog Dana ujedinjenja, “uhvatio” sa čašicom.

Da li ga je snaga napustila – postavlja pitanje Bild, koji piše da su gosti sa prijema u Parizu pričali da je Šokenhof u prvih pola sata popio tri čaše belog vina, a onda je išlo dalje, tako da se kasnije u baru i sam posluživao…

Nemačkoj javnosti su poznate muke Šokenhofa – demohrišćanina po političkom opredeljenju, katolika po veroispovesti, doktora nauka po obrazovanju sa prestižnog univerziteta u Tibingenu, oca troje dece i brata poznatog nemačkog profesora teologije Eberharda Šokenhofa.

U jesen 2011. godine uticajni nemački politički magazin Špigel, pisao je da je Šokenhof “suv” i da je posle četiri sedmice lečenja u Švarcvaldu, sa čašom mineralne vode u ruci, u intervjuu za “BamS”, govorio o svom problemu sa alkoholom. “Ja moram svaki dan iznova da odlučujem – ne pijem alkohol”, pričao je tada Šokenhof, koji je jednom, pre više godina, bio “uhvaćen” sa 2,3 promila alkohola u krvi, kada je, prilikom pokušaja da se isparkira, lupio u drugi auto i otišao.

Nemačka štampa je pisala o životu ovog političara i mogućim razlozima za alokoholizam, navodeći da je njegova prva žena, posle višegodišnje borbe umrla od raka i iza sebe ostavila troje sitne dece, a onda je došla njegova druga ženidba, neuspešna, pa treća…

Alkohol mu je pomagao da sve to potisne, pisala je štampa o ovom uspešnom nemačkom političaru, dobrom poznavaocu francuskih, ali i ruskih i balkanskih prilika i neprilika, koji za sebe kaže da je u osnovi bio usamljen. “Stalno sam imao termine, bio sa kolegama zajedno, ali sam, uprkos tome, bio u osnovi usamljen….”, govorio je Šokenhof pre nekoliko godina, objašnjavajući da on nikada nije pio redovno, već da je “bilo situacija u kojima je gubio kontrolu”.

Ne postoji statistika koja pokazuje koliko nemačkih političara ima problem sa alkoholom, ali postoji o tome da je u 83-milionskoj naciji oko 1,3 miliona ljudi u kategoriji alkoholičara i da 9,5 miliona njih pije više, nego što je to dobro za zdravlje.

Eksperti ukazuju da su političari, zbog pritiska i stresa, odvajanja od porodice, očekivanja građana, stalnog posmatranja kroz “medijsku lupu” i potrebe da se opstane kao privatna ličnost, pred izazovom da “uz čašicu” lakše preborde sve i da se malo “isključe” iz takve situacije.

U nemačkoj novijoj političkoj istoriji nije tajna ni da je, nekada veoma moćni bavarski političar Franc-Jozef Štraus bar jednom “frfljao” pred kamerama, a postoje i priče o odnosu prema alkoholu bivšeg nemačkog kancelara Vilija Branta, građanina sveta, socijaldemokrati poznatom što je na kolenima u Varšavi odao počast žrtvama fašizma, melanholičnom severnjaku i ljubimcu žena.

Situacija u Nemačkoj se sada menja i za to bi političari trebalo da zahvale ženama.

Pošto političkom scenom više ne dominiraju muškarci i pošto je sve više žena u politici, stanje se menja, kažu eksperti, a mediji podsećaju da je bivši šef nemačke diplomatije Joška Fišer, poznat po tome što je njegova vlada odobrila NATO napade na Srbiju, ali i po tome što je uvek bio oženjen mladim i lepim ženama, pre 30 godina, kada je prvi put postao parlamentarac, psovao i tvrdio kako Bundestag ponekad smrdi na rakiju.

Ni političarima, čiji posao iz ugla “malog čoveka” izgleda i atraktivan i besprekoran i poželjan, izgleda, nije lako.

Osim stresa, koji prati njihov rad i koji može poslužiti kao razlog za “čašicu”, političari su još posebno ugrožena kategorija, jer svakodnevno idu od prijema do prijema, od skupa do skupa, od manifestacije do manifestacije i tu su čaša vina ili piva realnost, kao i opasnost da onaj ko se maši za sok od jabuke, brzo u očima birača, “padne” kao malodušnik, bez smisla za humor i pomalo dosadni trezvenjak.

Postoje i oni za koje se veruje da su “jednim udarcem ubili dve muve”, pa se tako za bivšeg šefa bavarske vlade Edumnda Štojbera, konzervativca bez privatnih skandala, pričalo da je pod šatorima, a oni su posebno popularni u njegovoj Bavarskoj, poznatoj po “Oktoberfestu”, najvećem narodnom festivalu piva i zabave, znao da u pivsku kriglu sipa čaj od kamilice….

SHARE

Оставите одговор