SHARE

MOSKVAOD STALNOG DOPISNIKAOD decembra prošle godine, kad su počeli nemiri u Ukrajini, do danas srušeno je više od 40 spomenika vođi svetskog proletarijata Vladimiru Iljiču Lenjinu.

Tokom minulog vikenda na postament na kome je u Harkovu donedavno bio Lenjinov spomenik, postavljen je krst od hrastovine, visok četiri metra, kako kažu, težak čak sto kilograma.

Učesnici mitinga za jedinstvenu Ukrajinu koji su srušili 8,5 metara visok Lenjinov spomenik veruju da će im, u homogenizaciji Ukrajinaca krst pomoći više nego Lenjin.

Administracija Harkova je ogradila postament da bi se kako oni kažu izbegao mogući sukob građana oko Lenjina.

Rušenje spomenika Lenjinu u Harkovu trajalo je četiri sata i povređena su četiri čoveka.

Taj spomenik je bio najviši u Ukrajini: zajedno sa postamentom čak 20 metara.

Nasilnici objašnjavaju da žele da očiste zemlju od obeležja sovjetske epohe.

A u Zaporožju su Lenjinu na visokom spomeniku obukli tradicionalnu izvezenu ukrajinsku košulju.

Gotovo svake nedelje iz nekog većeg ili manjeg grada stiže vest o rušenju Lenjinovih spomenika.

Prvog dana decembra 2013. desničari su u Kijevu srušili spomenik Lenjinu što je bio signal i drugim „borcima protiv spomenika“, da krenu u dalje podvige.

Nove vlasti koje su zauzeli fotelje posle desničarskog puča u Kijevu ne nameravju da se suprotstavljaju vandalima, jer za sada i ne razmišljaju da će jednog dana i njih snaći slična sudbina.

OBNAVLjANjE AVIJACIJE POSLE ratnog debakla nad Donbasom, kad su pobunjenici srušili većinu ispravnih ukrajinskih aviona i helikoptera, sada Kijev nastoji da obnovi svoje ratno vazduhoplovstvo.

Do kraja godine ukrajinski vojni piloti će dobiti 17 remontovanih aviona i tri helikoptera, kao i trideset motora.

Za to je država izdvojila 26,6 miliona evra.

Do sada je armija dobila osam remontovanih aviona i 13 motora.

Osim što ruše spomenike Lenjinu u Ukrajini desničari imaju svoje „narodne sudove“: političke protivnike sačekuju i ubacuju u kontejnere za smeće.

Nasilje opravdavaju činjenicom da vlasti kasne sa sprovođenjem zakona o lustraciji.

Najagresivniji aktivisti Desnog sektora očito imaju kratko pamćenje, jer su mnogi od sadašnjih političara učestvovali u vlasti prethodnih režima.

Primera radi, sadašnji predsednik Petar Porošenko, bio je u svim vlastima – od Juščenka do Janukoviča.

Ukrajinski nedeljnik „Korespondent“, anketirao je preko svog sajta čitaoce da bi dobio pravu sliku kakav odnos imaju građani prema epidemiji rušenja Lenjinovih spomenika. Čak 54,9 odsto čitalaca je protiv.

Od njih, 46,8 posto smatra da je Lenjin deo istorije, te nema razloga da se tako postupa.

Nešto više od osam odsto građana misli da je Lenjin značajna figura i da njegovi spomenici treba da ostanu.

Na drugoj strani, 45 posto građana Ukrajine su za to da se sruše ili demontiraju Lenjinovi spomenici.

Oko petina ih tvrdi da se demontažom obeležja „oslobađaju sovjetske prošlosti“. Četvrtina anketiranih je za „civilizovano demontiranje“.

Ruski pisac Zahar Prilepin koji je nedvno bio u Ukrajini kaže da su se u Harkovu oni proruski nastrojeni ljudi povukli u stanove jer ne mogu da se suprostavljaju nasilnicima.

Na zapadu će se, po mišljenju Prilepina, uvek naći neko opravdnje zašto Ukrajinci ruše spomenike.

Istoričari podsećaju da je upravo Vladimir Iljič Lenjin tražio da se poštuje suverenitet Ukrajine.

On je i insistirao da se jugoistočni deo teritorije Donjecko-Krivoroška republika po završetku građanskog rata preda Ukrajini.

SHARE

Оставите одговор