SHARE

SAN o medalji raspršio se kao mehur od sapunice.

Odbojkašice su verovale da mogu do pobedničkog postolja na SP, ali su u Italiji samo potvrdile svoje mesto na svetskoj rang-listi.

Startovale su kao osmi favorit, podelile sedmu poziciju, tako da nisu napravile ni korak napred, ni korak nazad.

Devojke su u Trstu i Veroni pobedile slabije od sebe, a izgubile od jačih.

Ruku na srce, i pre šampionata su im davane male šanse protiv olimpijskog pobednika Brazila, aktuelnog prvaka sveta Rusije i druge reprezentacije na rang-listi, SAD.

Falilo im je i sportske drskosti, koju je jedino imala najmlađa Tijana Bošković.

U stvari, najbolja juniorka Evrope je jedini pravi dobitak za našu selekciju, jer je pokazala da će narednih godina biti pravi lider.

Teško je reći da li je nastup na Apeninskom poluostrvu bio uspešan ili ne.

Jedno je očekivati od sebe najviše, a drugo je kada teren pokaže koliko se, zaista, vredi.

Devojke u prelomnim trenucima protiv velikih selekcija nisu imale ni mirnoću, ali ni znanje da završe započeti posao.

Zbog toga nisu iznenadile ni Brazil, SAD i Rusiju.

Zato je verovatno u pravu kapiten Maja Ognjenović kada je konstatovala da možda nisu ni zaslužile medalju.

Sada se sportska javnost pita da li će, kao i Igor Kolaković, koji se posle devetog mesta na SP u Poljskoj povukao sa mesta selektora muške selekcije, sličan potez povući i Zoran Terzić.

Trofejni stručnjak vodi selekciju od 2003, osvojio je evropsko zlato i srebro, svetsku bronzu, bio peti i 12. na OI…

Kormilar Srbije najbolje zna da li je tim koji je vodio mogao više, zašto su iskusne devojke “igrale srcem, a ne glavom”…

Vreme je za analizu i konkretne poteze.

Olimpijski ciklus je na polovini i jasno je da su promene u reprezentaciji neophodne.

Jer, bez “sveže krvi” teško će se napasti, toliko željena, medalja na Igrama 2016. u Riju.

SHARE

Оставите одговор