SHARE

Kao pesak kroz prste prođe još jedna godišnjica petooktobarske revolucije.

POBEDILA VOLjA NARODA, bilo je ispisano masnim slovima, pre 14 godina, na prvim stranicama novina.

Godišnjice su se ređale, a narod od te „masti“ nikako da vidi neke slasti.

Građani su od oktobarskih demokratskih promena imali daleko veća očekivanja od onog što je ostvareno.

Postepeno su gubili veru, nadu i iluzije da će im biti bolje.

Narodna volja polako je prelazila u zlovolju, jer se od promena neko drugi „omastio“.

Nije uspostavljena pravna država, malo se radilo na jačanju institucija, što je dovelo do bujanja korupcije i kriminala.

Pljačkaška privatizacija ostavila je bez posla hiljade radnika.

A ko zna koliko je njih tog 5. oktobra jurišalo na Skupštinu tražeći promene.

S druge strane, samo mali broj radio je šta je hteo i naglo se obogatio.

Najveći broj tadašnjih lidera DOS neispunjavanje obećanog pravdao je tranzicionim procesom, kome se nije nazirao kraj.

A danas kada ih pitate kako je propao 5. oktobar, kao da ste ih pitali kako je propao rokenrol.

Svako od preostalih dosovaca igra neku svoju igru.

Uvek će naći opravdanje za krah petooktobarskih promena.

Zaboravljajući na narodnu izreku da „Gavran što se više pere sve je crnji“.

Demokratska opozicija, koju je činilo 18 stranaka, bila je sposobna da, zajedno s narodom, sruši Miloševića.

Ali nije imala kapacitet da pomiri ideološke razlike među sobom, već se kao paramecijum delila prostom deobom.

Tako je srušila i samu sebe.

I danas opozicija pokušava da zbije redove i napravi neki novi DOS, ali im to ne ide od ruke.

A, kako bi im i išlo.

Ako nisu mogli da se dogovore ni kad su bili na vlasti, kako će se tek dogovoriti oko jedinstvenog opozicionog nastupa.

SHARE

Оставите одговор