SHARE

“Izgledalo je kao scene koje bi Dante napisao”.

Reči su kojima je Tom Friden, direktor američkog Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti (CDC), opisao pomor koji je ebola izazvala u Liberiji. Upravo je Fridenova poseta zapadnoj Africi, piše Vašington Post u istraživačkom specijalu naslovljenom “Van kontrole: Kako su svetske zdravstvene organizacije propustile da zaustave katastrofu ebole”, bio prekretnica u odnosu tzv. “civilizovanog sveta” prema epidemiji koja je već odnela više od tri hiljade života. Direktor CDC-a bio je duboko potresen onim što je video u Africi.

Kada se vratio u SAD, 31. avgusta ove godine, telefonom je razgovarao s Barakom Obamom.

Američkom predsedniku kazao je da je vremena sve manje i da se SAD moraju angažovati u borbi protiv ebole.

Ali, taj se razgovor vodio čak šest meseci nakon što je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saznala da se smrtonosni virus širi Afrikom, prenosi “index.hr”. PROBLEM JE, OPET, U NOVCU “Kako je situacija tako grozno izmakla kontroli?”, pitanje je na koje novinari Posta pokušavaju odgovoriti.

Odgovor nije neočekivan – zbog novca. Upravo pre izbijanja epidemije ebole SZO, koja deluje u sastavu UN-a i osnovana je upravo kako bi koordinirala međunarodne akcije u slučaju ovakvih kriza, ostala je bez dobrog dela svojih sredstava, a time i bez usluga mnogih najboljih naučnika.

Tek početkom avgusta je Svetska zdravstvena organizacija zbog širenja ebole u Zapadnoj Africi proglasila stanje globalne krize. “Mogli smo brže reagovati.

Deo kritika je opravdan.

Ali, takođe trebe uzeti u obzir da je ova epidemija imala dinamiku širenja kakvu nikad do sada nismo videli.

Svi smo bili nespremni”, izjavio je Ričard Brenan, direktor Odeljenja za upravljanje u kriznim situacijama SZO. Ipak, činjenica je da siromašne afričke države same nisu imale šanse u borbi protiv ebole.

U pomoć su gotovo odmah priskočili Lekari bez granica, ali ova organizacija nije mogla puno uraditi bez podrške međunarodne zajednice.

Realnost situacije na terenu je takva, objašnjava međunarodna direktorka Lekara bez granica Džoan Liu, da medicinsko osoblje nema dovoljno rukavica, zaštitnih odela, osnovnih lekova, ali ni radnika za transport tela žrtava u mrtvačnice. STRAH SE ŠIRI I BRŽE OD VIRUSA Da je međunarodna zajednica reagovala na vreme, bolest se mogla saseći u korenu.

Ipak, kako to nije učinjeno, ebola se iz malenih afričkih sela, u kojima je epidemija krenula, proširila na milionske gradove.

I krenula je panika. “Ebola je jednako biološka pošast koliko i psihološka.

Strah se može širiti još brže od virusa”, piše Post. O tome svedoči i Džeri Braun, direktor bolnice u Monroviji, glavnom gradu Liberije. Kada je započela epidemija ebole, Braun je, sasvim logično, naredio da se pripremi i izoluje jedno odeljenje koje će biti posvećeno isključivo tretiranju pacijenata zaraženih ebolom. “Doktore, tražite od mene bilo šta i znate da ću to uraditi, ali neću raditi na tom odeljenju”, kazala je Braunu jedna od medicinskih sestara kada su početkom juna počeli stizati prvi pacijenti zaraženi ebolom. I nije bila jedina.

Druga sestra je odbila da dođe na posao, kazavši da ima glavobolju i da se ne oseća dobro.

Treća je jednostavno rekla da je samohrana majka koja izdržava dvoje dece i da ne može rizikovati.

Jedva je Braun pronašao sestru koja mu je bila spremna asistirati na dan kada su u bolnicu počeli pristizati prvi pacijenti.

Rad u takvim okolnostima je afričkim lekarima i međunarodnim kolegama koji su im priskočili u pomoć bio drastično otežan. JEDVA IH NAGOVORILI DA POMOGNU Istovremeno, američki CDC i SZO vodili su rasprave o nadležnosti i bavili se birokracijom.

Na prve konkretne korake ih je gotovo dva meseca kasnije jedva naterala direktorka Lekara bez granica Džoan Liu.

Tek na njen nagovor je glavna direktorka SZO-a Margaret Čen posetila zapadnu Afriku, te 8. avgusta proglasila stanje globalne krize. “Šest meseci nakon izbijanja najgore epidemije ebole u istoriji, gubimo borbu da je zauzdamo”, kazala je Liu u govoru koji je u UN održala 2. septembra.

Po prvi put je šefica Lekara bez granica zatražila korišćenje vojnih resursa u borbi protiv epidemije.

Ranije se njena organizacija protivila takvom pristupu u slučaju zdravstvenih katastrofa. “U pitanju je budućnost čitavog kontinenta”, upozorio je i Džim Jong Kim, predsednik Svetske banke, a po zanimanju lekar i stručnjak za zarazne bolesti.

Upravo on je u sedištu Svjetske banke u Vašingtonu sazvao sastanak na kojem se pojavilo oko 50 predstavnika američkih i međunarodnih institucija, između ostalog i Obaminog Veća za nacionalnu bezbednost. Tek nakon tog sastanka SAD su se aktivnije uključile u borbu protiv ebole, a Obama je najavio da u Afriku šalje pripadnike američke vojske zadužene za pružanje logističke podrške medicinskom osoblju.

Ukupno su Amerikanci obećali 750 miliona dolara pomoći, što u novcu, što u medicinskim potrepštinama. “Epidemija ebole u zapadnoj Africi bila je veliki ispit za čitav svet.

Pali smo na tom ispitu”, zaključuje šef američkog CDC-a, prihvatajući barem deo krivice za grozomornu statistiku: ebolom je do sada zaraženo najmanje 7.470 osoba, a umrlo ih je 3.431.

Svaki zaraženi pacijent prosečno prenese bolest na još dve osobe.

Gotovo sigurno je da će se ebola nastaviti širiti i na druge države.

SHARE

Оставите одговор