SHARE

KNjIGA „Treći metak“ novinara Nikole Vrzića i Milana Veruovića, bivšeg ličnog pratioca Zorana Đinđića, pred čitaocima je 11 godina posle ubistva premijera.

Ona osporava zvaničnu verziju događaja koji je promenio Srbiju.

Suštinska teza autora je da je bilo tri pucnja, a ne dva, i da je Đinđić ubijen hicem iz Birčaninove ulice, a ne iz Admirala Geprata, kako tvrdi pravosnažna presuda.

Vrzić u razgovoru za „Novosti“ ističe da je jedini motiv za objavljivanje knjige „Treći metak“ – istina o 12. martu, onome što je dovelo do atentata na Đinđića, i o posledicama koje je ubistvo ostavilo na Srbiju:- Do istine se može doći samo ako se osvetle svi sporni momenti na kojima se temelji zvanična istina o atentatu, a takvi su, nažalost, maltene svi na kojima se ta zvanična istina temelji.* Zašto sa knjigom izlazite tek sada, 11 godina posle atentata, kada su presude protiv atentatora pravosnažne?- Knjiga je sada napisana.

Presude su, ako se ne varam, postale pravosnažne i pre nego što smo počeli da radimo na njoj.

Ali nisu presude ono što nas zanima već – istina o 12. martu.

Da je drugačije, verovatno bi naša knjiga izašla ranije, a ne tek pošto smo prikupili i proučili svu ogromnu građu na kojoj je zasnovana, od sudskih spisa i transkripata suđenja do policijskih izveštaja i javnih svedočenja.* Ko je imao motiv da iz Birčaninove ulice ispali „treći metak“ (odnosno prvi od tri metka) koji ne postoji u zvaničnoj verziji, a koji je, po vama, pogodio Đinđića?- Motiv za ubistvo Đinđića imali su – zar ne? – i oni koji su bili nezadovoljni njegovom politikom, a koji su odmah posle njegovog ubistva, kada je ta politika promenjena, stekli puno razloga za zadovoljstvo.

A da je metak koji je pogodio Zorana Đinđića ispaljen odnekud iz Birčaninove, dakle, sa sasvim suprotne strane u odnosu na zvaničnu istinu, o tome govore i neposredni očevici i materijalni dokazi.

Nasuprot tome, zvaničnu istinu u ovom, ključnom delu, ne podupire niti jedan neposredni očevidac, niti jedan jedini materijalni dokaz.

ULOGA STRANIH SLUŽBI * Otkrivate li u kojoj meri su inostrane bezbednosne službe upletene u događaje vezane za atentat na Đinđića?- Tragova prisustva – pre svega američke i britanske službe – ima praktično svuda oko ubistva srpskog premijera.

I uoči ubistva za koje znaju da se sprema, i nakon ubistva, a u vezi sa formulisanjem onakve zvanične istine.* Jeste li došli do zaključka – zbog čega se, kako tvrdite, skriva istina o trećem metku?- Tri pucnja čuli su svi pripadnici premijerovog obezbeđenja, i o tome su istražnim organima govorili od prvog dana.

Među njima, petorica su čak i videla kako treći metak, dok Zoran Đinđić i Milan Veruović leže pogođeni, pogađa zgradu vlade.

Postoje i materijalni dokazi postojanja trećeg metka, a jedan od njih je sadržan i u izveštaju nemačke policije.

Treći metak je, međutim, sakriven, zato što znači da je postojao i drugi strelac, drugo snajpersko gnezdo.* Zašto su Beba Popović i Čedomir Jovanović, kako tvrdite u knjizi, pokušali da utiču na Veruovića da ne izlazi u javnost sa „trećim metkom“?- To je pitanje za njih.

Uobičajeni odgovor: trećeg metka nema u optužnici, priča o trećem metku ruši optužnicu…

Ali pravo pitanje je zašto ga nema? I ne samo trećeg metka, već i čitavog niza drugih, još i spornijih momenata na koje ukazujemo u knjizi.

Dok se spomenutoj dvojici, i ostalim zastupnicima zvanične istine, može postaviti pitanje koji je njihov interes da na njoj, tako manjkavoj, toliko insistiraju? Da li je to činjenica da su i sami učestvovali u njenom kreiranju?* Koje su ključne tačke zvanične verzije atentata koje osporavate knjigom?- Sporno je skoro sve.

Veštačenja na kojima je dobrim delom zasnovana zvanična verzija potpuno su neodrživa, suprotna i zakonima fizike i materijalnim dokazima i iskazima svedoka.

Brojni materijalni dokazi uopšte nisu analizirani. Čaure su pronađene odmah posle atentata, ali su onda nekim čudom nestale pa su, zvanično, otkrivene tek uveče.

Snajperska puška koju opisuju svedoci iz Gepratove imala je drveni kundak boje mahagonija, a Nemci u Vizbadenu veštače pušku s kundakom od veštačkog materijala zelene boje, i tu pušku spajaju sa onim čaurama koje su „pronađene“ tek uveče.

Sa pronađene puške nestaju tragovi krvi zatečeni na njoj iako je dat nalog da se oni ispitaju.

Policija sakriva automobil koji je korišćen u atentatu, a pripadao je jednoj od naših službi bezbednosti.

Sakriva se i trag koji je vodio ka Hrvatskoj i podmeće nevini čovek da bi se taj trag sakrio…* U podnaslovu knjige piše – politička pozadina ubistva Zorana Đinđića.

Jeste li je otkrili? Hoće li ikad biti otkrivena?- Da bismo otkrili političku pozadinu, vratili smo se Đinđićevom političkom delovanju; umesto naknadnim tumačima, a zapravo kidnaperima i falsifikatorima njegove politike.

Reč smo dali samom Zoranu Đinđiću.

Analiza Đinđićevog političkog delovanja, kroz njegove reči i postupke u periodu od nekoliko meseci pred smrt, pokazala je da je on postao pretnja po padž americana na ovim prostorima; od odnosa prema Haškom tribunalu kome nije hteo da preda ni arhive ni generale, zbog čega su nam SAD i EU uskraćivale pomoć, preko dejtonskog poretka BiH i postavljanja pitanja osamostaljenja Republike Srpske, do pitanja Kosova i Metohije, čijem se tihom sticanju atributa nezavisne države protivio glasno.

Zbog svega toga je na Zapadu proglašavan za „novog Slobodana Miloševića“, o čemu je i sam govorio, pa i u svom poslednjem intervjuu, baš vašem listu, 6. marta 2003. godine. Šta se dogodilo posle njegove smrti? Ovu Đinđićevu politiku su njegovi naslednici obrnuli naglavačke, tako da je one srpske pretnje po padž americana, Đinđićevim nestankom, nestalo.* Verujete li da će doći vreme za reviziju sudskog procesa za atentat na Đinđića?- Daleko je važnije, kao što sam već rekao, da javnost Srbije dođe do istine o ubistvu svog premijera.

Istina je lekovita.

U suprotnom, ako do tog leka ne dođemo, i svi mi ostajemo žrtve 12. marta 2003, a njegovo ubistvo – zato što naša zemlja u međuvremenu nije prestala da se suočava sa istim prijateljima i neprijateljima sa kojima se suočavala i tada – nastavlja i danas da ostavlja svoje posledice.

SHARE

Оставите одговор