SHARE

GODINU manje od četvrt veka od ponovnog ujedinjenja Nemačka je dočekala kao vodeća privredna snaga Evropske unije i centar moći i odlučivanja unutar EU.

Uprkos krizi u evrozoni ostala je simbol blagostanja i „obećana zemlja“ starog kontinenta ka kojoj hrli najviše imigranata.

Razlike između istočnih i zapadnih pokrajina ni izbliza nisu nestale, mada je „gigantski preobražaj bankrotirane planske privrede nekadašnjeg DDR u konkurentnu, tržišnu privredu impresivna priča o uspehu“, pišu tamošnji mediji.

Cena ujedinjenja nije bila mala. „Velt am sontag“ iznosi procenu eksperata po kojoj zbir svih finansijskih transfera u smeru zapad-istok u periodu od 1990. do ove godine, iznosi okruglo dva biliona evra! Struktura davanja pokazuje da su oko dve trećine te sume otišle u socijalnu kasu, najviše za penzije građana istočnih pokrajina.

Prema podacima drezdenskog IFO-instituta, od 1991.do 2013. godišnje je i do 14,5 milijardi evra plasirano samo u katalizatore privrednog rasta.

Direktni transferi novca iznose 560 milijardi evra.

U studiji koju je po narudžbini ovih novina uradio nemački Institut za privredna istraživanja, vlade pet istočnih pokrajina i njihovi građani su, od ponovnog ujedinjenja do danas, potrošili čak 1,5 biliona evra više nego što su sami stvorili.

Eksperti su proračunali da će privredna moć jednog istočnog Nemca i ubuduće, dobre dve trećine kaskati za njegovim zapadnim sunarodnikom. – Istočnjaci neće u dogledno vreme uhvatiti priključak sa Zapadom – kaže Joahim Ragnic, iz drezdenskog IFO-instituta.

U analitičkom članku Dagmar Engel, šefica berlinskog biroa medijskog giganta „Dojče vele“ ističe da radnici u Brandenburgu, Šlezvig-Holštajnu, Saksoniji i Tiringiji, zarađuju značajno manje od federalnog proseka.

Tek svaki peti zapadni Nemac može da kaže da je bio u nekoj od istočnih pokrajina.

Iz ovakve perspektive, ujedinjenje izgleda malo drugačije.

Razlike nisu uvek u korist zapadnih delova zemlje; tamo ima regiona, čiji ekonomski motor nije baš zahuktan.

Penzije na zapadu poprilično su niže od onih na istoku, iako su troškovi života značajno viši.

Infrastruktura na zapadu je dotrajala, žene zarađuju manje od muškaraca u celoj zemlji, a malobrojni su Bavarci ikada posetili sever države, recimo pokrajinu Donju Saksoniju…

SOLIDARNOST Na pitanje „Velta“ da li je potrebno produžiti trajanje Fonda solidarnosti za istočne regione i posle 2019. godine, kad on zvanično ističe, Tomas de Mecijer, ministar unutrašnjih poslova Nemačke, odgovara odrečno, ali uz ograde. – Posle 2020. neće više biti podsticaja prema geografskim kriterijumima i to je dobro.

Kad se, međutim, pogledaju određeni podaci na istoku, naročito takozvana kvota poreskog pokrića, jasno je da će istočnim pokrajinama i nadalje biti potrebna pomoć.

Razlike nisu nestale, ali su ravnomerno raspoređene.

Istočni i zapadni Nemci podjednako veruju da su međusobno potpuno različiti, iako su u suštini veoma bliski po skali stvari, koje su im najbitnije: prihodi, porodica, prijatelji i partnerski odnosi.

Takođe, i jedni i drugi najviše drže do slobode izražavanja.

Većina Nemaca, ipak veruje da je više faktora koji ih ujedinjuju, nego onih koji ih razdvajaju.

Na primer, većina građana podržava ideju da bi Nemačka trebalo da bude više uključena u međunarodne krize, što je relativna novina.

Vreme je da građani najmnogoljudnije i ekonomski najjače nacije u Evropi postanu svesniji svoje odgovornosti i preuzmu tu svoju novu ulogu u međunarodnim odnosima – zaključuje Dagmar Engel. NESLAGANjA Magdeburški profesor ekonomije i nekadašnji ministar finansija u pokrajini Zaksen-Anhalt, liberal Karl-Hajnc Pak, ocenjuje da je skoro izjednačavanje životnog stila i standarda – utopija.

Naprotiv, veli on, u budućnosti će se istočne i zapadne pokrajine suočavati sa rastućim jazom. Članica federalne vlade zadužena za Istok, socijaldemokrata Iris Glajke, međutim obećava: „Naš glavni cilj ostaju istovetni životni uslovi u celoj Nemačkoj“.

SHARE

Оставите одговор