SHARE

Vinjeta za ovu priča mogla bi da glasi: “U šestoro očiju sa sestrama Dabović”.

Možda bi i mogla, kada bi one bile makar malo tajanstvene i nepristupačne.

Ali, kod ovih spontanih i neposrednih devojaka nema tajni, Miličine nebeskoplave i Anine tamnozelene oči ne kriju ništa.

Vragolasto-pozitivan sestrinski tandem, koji silovito vuče srpsku žensku košarku ka uspesima, želi sve da podeli sa svojim narodom.

Kako skoro uglas kažu, žive i igraju za uspeh i radost svih nas.Čitaoci “Sporta” imaju privilegiju i zadovoljstvo da se “druže”sa ovim ratnicama hrabrog srca dugi niz godina.

I kada vratimo film, setimo se Miličinog setnog lica dok je pričala koliko bi želela da igra sa sestrom u reprezentaciji i da zajedno krenu u podvige, sve do OI 2016. Želja joj se ostvarila pre tri godine, kada je mlađa seka stasala za seniorski tim Srbije, i ne samo ta…

Sve što je temperamentni kapiten srpske selekcije zacrtala, a posle u tandemu sa Anom utvrdila, za sada je potvrdila i ostvarila.- Znala sam da ćemo jednog dana da zaigramo zajedno.

Mnogo znači ta sreća i sigurnost kada je pored tebe neko tvoj, koga voliš svim srcem i u koga imaš bezgranično poverenje – kaže Milica, a Ana se naravno, slaže.

TATA MILAN PONOSAN Tata Milan je stvorio ova dva bića, a kao iskusni trenerski vuk napravio od njih vrhunske košarkašice.

Znaju to Milica i Ana itekako da cene.- Ponosan je na nas.

Kaže da mu se telefon usijao ovih dana od poziva, čestitki.

Rekao nam je posle mečeva sa Kinom i Kubom, samo napred, odlika velikog tima je da pobeđuje i kad loše igra – emotivno pričaju sestre Dabović. A onda Ana dobacuje srećno i živahno saigračicama:- Došla nam je mama u Istanbul.

Eto, Saro i Jelena, imamo i mamu i biće tu sa nama, kao i vaši roditelji.

Tata ne može ima obaveze sa ekipom Vojvodine. – Naravno, igramo i za sestru Jelicu i brata Milana, tatinog imenjaka i Milana seniora.

U početku su, pomalo u šali, tako i htele da vode ovaj razgovor, jedna da priča, a druga da klima glavom (“što da se ponavljamo kad isto mislimo”).

Ali nisu izdržale, kako da obuzdaju primorski mentalitet, krenule su u duetu da ćakulaju.

Kažu, za “Sport”uvek, ako treba i u pola noći.- Srećne smo, mirne i zadovoljne, ovde na SP u Turskoj.

Kako i ne bi kada smo premašile sva očekivanja.

Posle svih podviga ostaje žal za medaljom, ali ima dana za megdana – počinje Ana i odmah želi nešto da podvuče: – Da ne zaboravim.

Utakmica protiv Kube mi je najdraža u karijeri.

A evo zašto.

Ostvarile smo istorijski uspeh, plasman u četvrtfinale, a ovo je Miličino poslednje SP.

Radujem se zbog toga, pa onda zbog svih nas i našeg naroda.

U to uskače Mike, kako je sestra i drugarice zovu:- Ovaj tim otkako je na okupu, za tri godine nije razočarao nikada i nikoga.

Pa ni sebe same, To je druga stvar što kada smo u naletu uvek hoćemo još, pa nam bude žao, kao posle meča sa Turkinjama, pa sve to emotivno preživaljavamo.

Kako se dopunjavaju dok pričaju, tako kompatibilno funkcionišu i na terenu, što ilustruju Miličine reči:- Kad ja posustanem, ako mi ne ide, znam da će Ana da preuzme teret, a ja za to vreme mogu da se saberem.

I obratno.

Naravno, da me neko ne shvati pogrešno, nismo Ana i ja tim Srbije, sve naše saigračice su sjajne.

A ja kao kapiten mogu i da ih pohvalim, a ponekad i kritikujem da ih pokrenem, mobilišem i motivišem.

I kada ih grdim činim to iz najbolje namere iz prevelike želje za pobedom i uspesima.

DOVOLjAN SAMO „SELFI“ Poznato je da Miličina pasija poziranje pred kamerama fotoreportera i da uživa u snimanju reklama, da joj prija publicitet. – Nije više tako.

Menjam se polako.

Trudim se da sazrim.

Ne okupiraju me te stvari više.

Tu i tamo “bacim” poneki selfi i to je dovoljno – kaže Milica, a Ana se buni što i nju ne pitamo ništa na tu temu i dodaje – Šalim se.

Imam i ja takvih ponuda, ali za sada mi takvo pojavljivanje u medijima nije izazov.

Na to će Ana: – Ne može se do pobede bez vere…

Sledi je Milica:- Veruj, može da ti se ostvari…

Pamtimo u novijoj istoriji, a pri tom, svaka čast daljoj trofejnoj, da su naše sjajne ženske reprezentativne generacije znale lako psihološki da padnu na velikim takmičenjima, a o fenomenu sadašnjeg tima starija Dabovićeva kaže:- Toliko verujemo u uspeh da se nimalo ne opterećujemo.

Već mi je postao običaj da kažem saigračicama, samo bez nervoze, što se sekirate kad ćemo ionako da pobedimo.

I tako uglavnom i ispadne. – Imamo trogodišnji kredit da se tako ponašamo i osećamo – kao za sebe, konstatuje Ana.

A tek sada koliko su rasterećene kada je ostvaren cilj na SP.- Čekajte, samo da se zna.

Zvaničan cilj je bio da se prođe prva faza, a Anin i moj, plasman među osam.

Na žalost, nismo uspele da prođemo u polufinale.

Bile smo tako blizu, a tako daleko.

A sada kako Bog da.

Znamo koliko su jake ekipe, koje su stigle do četvrtfinala, pa videćemo do kraja za koliko stepenika ćemo da nadmašimo zacrtani cilj – realna je Milica.

Ovaj tekst je posvećen njima, ali one insistiraju na pominjanju kolektiva, a kako bi drugačije kapiten:- Ovo je neverovatan sklop ekipe, stručnog štaba, ljudi iz Saveza.

Celina koja veruje u čuda.

I pokazali smo da se čuda događaju.

Ubacuje se Ana, vešto, kao pod koš Amerikanki:- Naša deviza je „Gini, pa šta bude!“Sudbinski, a kako drugačije, otkako je Ana u reprezentaciji, naša ženska košarka raste.- Šta to znači da je ovo Anina era – upitno i mangupski će lepa brineta.

Na pitanje dokle može ovaj tim, stiže Miličin odgovor, a najpre njeno pitanje:- Jesmo li mogle i dovde? Mnogo možemo…

I na kraju, ne kriju radost što mogu da poruče:- Svaki naš uspeh posvećen je našem narodu.

Srećne smo kada ga usrećujemo.

I posvećujemo svaku pobedu deci, posebno devojčicama, da krenu našim, košarkaškim stopama – šalje pozdrave i poljupce iz Istanbula zvezdani duet sestara u reprezentaciji Srbije.

Posle dramatičnog meča sa Turkinjama i poraza u četvrtfinalu i (ne)prospavane noći strasti su se stišale.

I tuga i žal i nervoza.

Ove zlatne devojke skupljaju snagu za što bolji plasman na SP i kuju planove kako da trijumfalno nastave olimpijski ciklus.

Znaju Milica, Ana i saigračice kako.

I u dobru i u zlu zajedno.

Sve jače, zrelije i kompaktnije.

Doći će i taj dan da ih Srbija dočeka na skupštinskoj terasi.

ANA O ŽENSKOJ NBA LIGI: IMAM TRI PONUDEPodsećamo Anu kako su Amerikanke u drugom kolu SP igrale grubu odbranu na njoj i kako je bilo i mučkih udaraca laktom sa njihove strane, a ona nije uzvraćala.- Šta da se radi, to je njihov način igre, a moj stil je drugačiji – pomirljivo će Ana i odgovara na pitanje o NBA ponudama: – Imam ih tri.

I ranije su me zvali.

Baš mi je juče Tina Čarls, sa kojom sam prošle sezone igrala u moskovskom Dinamu, prenela poziv Njujork Libertija, a Jelena Milovanović kaže da su i iz njenog NBA kluba Vašingtona, poručili da me žele.

Videćemo, polako, sad sam tu na SP.

Ja bih to iskustvo probala, ali tata je protiv.

Međutim, ako odlučim da idem, srediću ja to, ubediću tatu.

LEPE ŽELjE PUNO ZNAČESestre Dabović su često tema komentara posetioca raznih sajtova, koje pročitaju kad god imaju vremena.

Naravno, ima svega i negativnih napisa i provokacija, ali i toplih i dirljivih poruka.- Na negativne poruke se ne obazirem, a lepe mi znače mnogo.

Videla sam i po sajtovima ovih dana puno pozitivnih komentara, lepih želja.

Dobile smo i Ana i ja i ceo naš tim ogromnu podršku našeg naroda.

Iz svih krajeva bivše SFRJ, iz raznih drugih zemalja, a najviše iz Republike Srpske.

Naravno i iz našeg rodnog grada, jedna gospođa je napisala “Herceg Novi je uz vas”.

Hvala svima, od srca – poručuje Milica.

SHARE

Оставите одговор