SHARE

SUKOBI unutar vlasti često nadjačavaju politički rat koji se vodi između vladajuće koalicije i opozicije.

To je posledica činjenice da Vlada ima podršku veću od dve trećine poslanika u parlamentu i većinsku podršku građana Srbije.

Praktično, istinska trvenja su na relaciji ključnih igrača vlasti.

Ali, u javne sukobe ne ulaze otvoreno lideri, članovi Vlade i kolege iz Nemanjine 11 već niže oligarhijske strukture koje se formacijski nalaze jedan krug ispod predsednika i prvog partijskog ešalona.

Ipak, upravo ti ratovi izraz su suštinske odbojnosti koja postoji između naprednjaka i socijalista.

To nisu ideološka razmimoilaženja, pošto u Srbiji više nema ideologije, jer ko god dođe na vlast sprovodi naloge MMF i EU.

Radi se, dakle, o sukobima oko raspodele plena.

Unutar vlasti imamo jednu dominantnu stranku SNS i puno slabiju SPS koja je ipak izboksovala veliki broj profitabilnih državnih funkcija.

Zbog toga često dolazi do nezadovoljstva u naprednjačkim redovima, kojem koriste svaki povod da javno „ošamare“ socijaliste.

Sve to je posledica i teškog položaja u kojoj se danas nalazi srpska opozicija.

Ona je saterana u mišju rupu, slaba, podeljena, posvađana i nesposobna da se ujedini i da učini bilo šta vidljivo na političkoj sceni.

Takva njena pozicija nije dobra ni za vlast, a ni za srpsko društvo.

SHARE

Оставите одговор