DAN posle velike tragedije kojoj je prethodila lakša saobraćajna nesreća na putu Vladičin Han – Vranje, meštani grdeličkog sela Oraovica oplakuju Ljubišu Nikolića (53), koga je ubio Srđan Aleksić (44) naočigled svoje dvoje dece i supruge.

U grdeličkom selu Žitorađi, odakle je ubica, neverica i zbunjenost.

Vranjska policija podnela je krivičnu prijavu protiv Aleksića, kome je po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Vranju određeno zadržavanje do 48 sati.

Njemu je, u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, kako je potvrđeno „Novostima“ u vranjskom Tužilaštvu, postavljen branilac po službenoj dužnosti.

Ubijeni Nikolić je, iako skroman i povučen, u grdeličkom kraju uživao poštovanje svojih komšija i srodnika.

Oni su u velikom broju došli da nesrećnoj porodici izraze saučešće.

Majka Živana, koja je izgubila sina jedinca sa kojim je živela, i rođene sestre Slobodanka i Savka ne prestaju da plaču i proklinju sudbinu koja ih je zadesila. – Ne možemo da verujemo da ga više nema.

Oca smo izgubili veoma rano.

Ljubiša je bio stub porodice.

Izgarao je na poslu samo da bi nešto stekao, jer mu je kao mladom sve nedostajalo.

Mučio se, završio fakultet, naporno radio u Francuskoj i ovde da bi ta firmica koju je kupio zaživela, i eto šta nas zadesi – jecaju neutešne Ljubišine sestre. – Ubijen je ni zbog čega.

Niko ne može da shvati da jedan bezazlen sudar može do dovede do tragičnog epiloga.

MAJKA – SAMO zbog unuka pokušavam da se priberem.

Nemamo nikakvu informaciju o Srđanu, ne znamo ni kada će da mu sude, ni da li je dobro.

Pustite nas, nije nam lako – govori Nikolićeva majka Slavka, dok guta suze.

Ljubišin kum Petar Stoiljković, sa suzama u očima, kaže da je izgubio pravog druga i prijatelja. – Uvek je bio spreman da pomogne.

Na njega se mogao osloniti svako.

Potiče iz poštovane i fine porodice i tako se i ponašao – kazao je Petar.

Dan nakon nezapamćenog zločina, na putu kod sela Ranutovac, Aleksićeve komšije i poznanici, odmahujući glavom, o njemu imaju samo reči hvale.

Kažu da je jedan od retkih školovanih ljudi u kraju i da niko i dalje ne može da veruje da je mogao na nekoga da potegne oružje. – On je bio dobar momak, završio je arhitekturu.

Nažalost, u trećem razredu osnovne škole od visoke temperature izgubio je sluh, pa i otežano govori.

Bez obzira na taj hendikep zaršio je fakultet, ali je više od deset godina bez stalnog posla – pričaju poznanici ubice iz Žitorađe.

Komšija Beka Redžepović kaže da ga zna kao dobrog, porodičnog i povučenog čoveka, pa kako navodi, nikome u selu nije jasno zašto je tako nešto uradio.

U njegovoj porodičnoj kući juče niko nije smogao snage da podrobnije govori o strašnom zločinu.

Nevenčana supruga Vesna kratko govori da njihova porodica „nema mira od tog kobnog događaja“, a Srđanova majka Slavka, neutešna, neprestano plače i kaže da joj se srce cepa.

SPORT VOLEO IZNAD SVEGA IAIKO, uglavnom posvećen poslu, Ljubiša je voleo da se bavi sportom.

Sa prijateljima iz komšiluka je igrao fudbal i košarku, a posebno je voleo šah i bio veoma dobar u tome.

Srđan Aleksić je bio angažovan na izgradnji fontane u centru Vladičinog Hana sredinom 2000. godine, ali nije bio u radnom odnosu u opštinskoj upravi, kako se spekulisalo.

Tokom 2012. bio je jedan od članova projektantskog tima u naselju Kula.

Neki od saradnika na tom projektu kažu da su šokirani vešću o tragediji. DANAS SAHRANA NIKOLIĆEVA radionica za proizvodnju sportske konfekcije u Oraovici ostala je bez domaćina.

Sve što je u inostranstvu zaradio Ljubiša je od pre nekoliko godina počeo da ulaže u devastiranu tekstilnu fabriku u kojoj je radio njegov pokojni otac.

Na mestu očeve kuće napravio je novu.

Skromnu, baš onakvu kakav je i on bio.

Na dan tragedije, krenuo je na poslovni sastanak.

Do večne kuće na mesnom groblju u Oraovici biće ispraćen danas.

Ostavi poruku