SHARE

POŠTOVANI muftija Muamear Zukorlić jedna je od najzanimljivijih ličnosti u srpskom političkom životu.

Da ga nema trebalo bi ga izmisliti.

Srpska javnost, politika i nauka još nisu svesne značaja koji on ima za sve nas.

Muftija otvara oči Srbiji i pokazuje koliko zabluda vlada našom javnošću samim tim i društvenom naukom.

Srpska nauka tu nije izuzetak.

Ista je i još gora situacija u takozvanoj velikoj zapadanoj nauci odakle su univerziteti došli kod nas.

U domenu u kome se ta nauka bavi religijom, ona nije nauka već ideologija u službi politike, koja počiva na pogrešnim pretpostavkama.

Te pretpostavke su da je religija rezultat neobrazovanosti i siromaštva.

Posebno je važan stav da su religija i politika dve nespojive činjenice i da se ne mogu mešati.

Ako je ova prva rezultat tragičnog nerazumevanja fenomena religije mnogih velikih filozofa, pre svega francuskih prosvetitelja, ova druga je čista ideološka želja koja se projektovala u nauku i onemogućila je.

Društveni naučnici su kao papagaji širom sveta ponavljali kako se religija i politika ne smeju i i ne mogu mešati i nisu hteli da analiziraju taj odnos ni kad je on bio očevidan kao sunce.

Posebno su na tome insistirali politikolozi i to pre svega zapadni.

Zato je američki predsednik Obama priznao da je potpuno potcenio fenomen Islamskog halifata, koga sada mora da bombarduje.

A da je slušao analize ozbiljnih istraživača sve se moglo završiti bez rata. Što je dobro i za muslimane i za nemuslimane.

Mala Srbija odnosno SFRJ samo su sledile ono što je bilo glavni pravac u političkoj nauci.

Uzalud sam se, još od prvog javnog nastupa 1986. godine trudio da pokažem da to, ne samo da nije tačno, nego je i glupo.

Jer, onemogućava da pravilno analiziramo stvarnost što je zadatak svake nauke, nego nas udaljava od tačnih prognoza koje su nam neophodne da bismo razumeli šta nas u budućnosti čeka.

Zanemarivanje proučavanja religije kao političke činjenice dovelo je do toga da se SFRJ raspala kao posledica verskih protivurečnosti.

Jer, svi nacionalizmi od Bele Krajine do Tabanovaca verski su profilirani.

A i makedonsko i crnogorsko pitanje su neodvojivo vezani za pitanje crkve.

Zbog toga je pojava Zukorlića višestruko korisna.

On je potvrdio ono što smo od početka govorili.

Da nije moguće imati religije i govoriti o njihovoj slobodi onako kako se to sviđa državi.

Jer religijsku sloboda određuju verska učenja i verske zajednice, a ne država.

Država može, ako je to u njenom interesu i ako je stvarno država da limitira religijsku praksu na određena područja.

Ali ne može narediti religijama da to prihvate kao religijsku slobodu.

Uzmimo na primer islam.

Ako ste za slobodu islama onda je islam Kuran, Muhamed i teologija zasnovana na njima.

Ne možete vi muslimanima zabraniti da izvršavaju zapovesti koje im nalaže Kuran i da on njih tražite da budu zadovoljni.

Zato je gospodin Zukorlić prvo kandidovanjem za predsednika republike, (što niko nije mogao osporiti kao nelegalno, jer da jeste to bi i učinio), a i svim onime što čini, pokazao koliko je velika zabluda da se religija i politika ne smeju mešati.

Istina je da, ne da se smeju nego se moraju mešati.

Jer ako se ne mešaju to bi značilo negirati primer božjeg verovesnika Muhameda, koji je u sebi ujedinjavao: verovesnika, prvosveštenika, šefa države, vrhovnog sudiju i vrhovnog komandanta vojske.

Negirati to muslimanima značilo bi, sa njihove tačke gledišta, negirati islam.

Negirati stvarnu slobodu veroispovesti.

Da su sve ovo stranci znali, ne bi Obami, opet ponavljamo, neoprezno izletelo da ne zna šta da radi sa Bagdadijevim halifatom.

Na fakultetu političkih nauka to se proučava već 21 godinu, ali samo na jednom smeru.

Najmanje atraktivnom-politikološkom.

Budući stručnjaci za međunarodne odnose, novinarstvo i soc. politiku smatrali su da im to nije potrebno.

Zato je jasno zašto sadašnje generacije diplomiranih studenata ovih smerova, kada rade kao državni činovnici ili novinari, nisu u stanju da pravilno analiziraju ovaj problem.

Na sreću, ne svi, jer uvek ima izuzetaka.

Kada sam pre tridesetak godina upozoravao da će se ovo što se dešava zbiti, skoro cela naučna javnost obrušila se na mene, govoreći da rušim bratstvo i jedinstvo, kasnije multikulturni model.

A sada se zgražavaju na ovo što im je rečeno da će se desiti i dešava pred njihovim očima.

SHARE

Оставите одговор