Bezbednosno-informativna agencija vrši tajne pretrese, ali pritom poštuje ustavne garancije nepovredivosti stana, stoji izveštaju zaštitnika građana Saše Jankovića.

On je, kako navodi za naš list, izvršio kontrolu pošto je bilo tvrdnji da je prilikom hapšenja Darka Šarića izvršeno više tajnih pretresa.

– Naši propisi ne znaju za „tajni pretres“, već postoji samo „pretres“, a Ustav praktično isključuje mogućnost prikrivenog ulaska i izlaska službenih lica u nečiji stan – navodi Janković.

– Sa druge strane, meru tajnog pretresa koriste sve tajne službe sveta i ona je propisana unutrašnjim aktima BIA koji nisu dostupni javnosti.

S obzirom na sve, bilo je potrebno proveriti da li BIA kada radi „tajni pretres“ poštuje Ustav i garancije o nepovredivosti stana.

Ishod kontrole je jasan – BIA poštuje Ustav i ne ulazi tajno u naše domove.

Tu država radi samo „običan“ pretres i to čini policija, po odluci suda, uz zapisnike, svedoke – javno.

Janković, ipak, ne želi da kaže gde se, onda, vrši tajni pretres.

– To nemam pravo da objavim, jer bi tako otežao ostvarivanje legalnih i legitimnih ciljeva Agencije – kaže Janković.

On, ipak, ima neke zamerke: – Odluku da BIA prema nekom sprovede tajni pretres, po postojećim propisima, donosi direktor same Agencije, na predlog operativaca Agencije.

BIA, znači, sama sebi predlaže da ga sprovede, sama ga radi i rezultate zadržava za sebe.

To je suviše zatvoren krug, bez dovoljno objektivne kontrole.ZASTAREO ZAKON PRE neku godinu zaštitnik Saša Janković i poverenik Rodoljub Šabić bili su usamljeni u zahtevu da se ispoštuje Ustavom zagarantovana privatnost komunikacije i da se omogući kontrola rada tajnih službi.

Jankovićev amandman na Zakon o elektronskim komunikacijama iz 2010, kojim je tražio da se u privatnost komunikacija zadire samo po odluci suda poslanici tada vladajuće stranke su ismejali.

Janković i Šabić su osporili ustavnost tog, ali i zakona o VOA i VBA…

Njihovi zahtevi su usvojeni i nijedan propis ne dozvoljava više uvid u listinge, lokaciju, vreme razgovora i njegovu sadržinu bez parafa sudije.

Pre četiri godine podneo je i inicijativu za donošenje novog zakona o BIA.

I u zemljama koje su poznate po širokim ovlašćenjima tajnih službi, tajni pretres odobrava organ nezavisan od službe, često sud.

Naravno, u postupku bez javnosti.

– Mera tajnog pretresa omogućava službi da pristupi nečijim stvarima, koje će kasnije možda biti korišćene kao dokazi, i u eventualnom kasnijem postupku sud mora da zna da je pristup postojao – objašnjava ombudsman.

Negde je praksa da se ceo tajni pretres snima, kako bi kasnije postojale garancije da nijedan dokaz nije podmetnut.

Zato Janković u Izveštaju predlaže da se u budućim izmenama Zakona o BIA predvidi da odluku o tajnom pretresu donosi sud, ili drugi organ nezavisan od BIA, kao, na primer, tužilaštvo.

Naši propisi omogućavaju ombudsmanu neposredan pristup svim, pa i najtajnijim podacima koji su potrebni da ostvari cilj kontrole.

Ujedno, on je dužan da prođe najrigorozniju bezbednosnu proveru i tajne čuva i nakon što mu prestane dužnost.

Janković smatra da je kontrola koju je izvršio bila detaljna i da je pružila tačnu sliku.

On je od BIA zatražio spisak svih tajnih pretresa u poslednjih godinu dana, pa je iznenadnom posetom pisarnici i neposrednim uvidom u registre predmeta proverio tačnost spiska koji je dobio.

Izabrao je niz slučajeva čiju dokumentaciju je detaljno analizirao i o kojima su na pitanja satima odgovarali pripadnici Agencije.

Na naše pitanje da li je to dovoljna garancija da mu ništa nije promaklo, ombudsman kaže: – Stopostotna garancija i zaštita od zloupotreba nikada ne postoji.

Ali veliki pomak u pravcu zakonitosti i pravilnosti je napravljen.

BIA nije znala tačan tok kontrole unapred, pa ipak niko nije pokušao da uskrati ili oteža pristup bilo kojoj informaciji, dokumentu, pa ni pošto sam na polovini postupka otkrio nepravilnost u jednom slučaju.

Odnos koji je prema kontroli zauzeo direktor BIA Aleksandar Đorđević, i preneo ga na svoje saradnike, na nivou je najboljih svetskih praksi.

On naglašava da smo, nakon perioda u kome je uspostavljanje kontrolnih ovlašćenja ombudsmana u odnosu na tajne službe opstruisano sa mnogih strana, odmakli daleko: – Svestan sam i da ima onih koji kontrolu vide kao smetnju, ili joj ne veruju, ili joj se čak podsmevaju.

To su, uglavnom, oni koji bezbednosni sektor gledaju onako kako su ga ostavili, pre dosta godina, i misle da se ništa nije promenilo.

A jeste.

Ponešto na lošije, ali više toga na bolje.

Pod pogoršanjem misli na povećanu mogućnost politizacije u radu službi zbog operativne koordinacije svih službi bezbednosti i policije od strane premijera, koji je predsednik najveće političke stranke.

To je istakao i u Godišnjem izveštaju, uz napomenu da je razumna distanca između politike i tajnih službi korisna za obe strane i osnov za demokratsku kontrolu.

Ostavi poruku