SHARE

NAVIKLI smo da se politički rivali čašćavaju sočnim etiketama – lopovi, lažovi, razbojnici, fukare, džukele, prevaranti i banditi.

Čim ih podela plena pomiri, zaborave na pogrde, zagrle se, ušuškaju i zajednički oštre zube prema novim neprijateljima.

I tako ukrug.

Ipak, srpski politički svingeraj ovih dana ušao je u jednu novu, maligniju fazu.

Funkcioner SNS Aleksandar Jovičić optužio je socijaliste Ivicu Dačića i Branka Ružića da su okoreli kriminalci i da zbog njih Srbija ne napreduje.

Bez ikakvih posledica, kao da reči služe da ih nosi jesenji vetar, ležerno i pri čistoj svesti, naprednjak zapljunu u lice, pred celom čaršijom, lidera socijalista, najbližeg koalicionog partnera.

Povod je bio to, što je „solista“ Ružić izneo ponovo „lični stav“, ovoga puta protiv gašenja „Utiska nedelje“ na B 92.

Umesto bilo kakvog, makar i lažnog razjašnjenja, fingiranog epiloga, šturog saopštenja iz koalicije, javnost je dobila smirujuću informaciju da je vlada stabilna.

Jovičić je ponovio da je mislio tačno ono što je rekao, a Ružić najavio tužbu…

I nikom ništa.

To što je šefa diplomatije, koji razgovara sa državnicima vodećih svetskih sila, deo vlasti označio kao „okorelog kriminalca“, nikoga ne potresa.

To što Jovičić iznosi „lične stavove“ preko nacionalne agencije, optužujući prvog potpredsednika Vlade za kriminal, nikoga ne tangira.

To što prvi operativac socijalista na fejsbuk-profilu sugeriše da se u Srbiji uvodi cenzura, ma nema veze.

Reči ionako ne znače ništa.

Odneće ih vetar.

SHARE

Оставите одговор