ŠVAJCARCI su minulog vikenda, na referendumu odbacili predlog levo orijentisanih stranaka da se zdravstveno osiguranje iz privatnog, preseli u državni sektor.

Šest od deset građana ove bogate države bilo je protiv.

Troškovi lečenja u Švajcarskoj, otišli su nebu pod oblake.

Za dve decenije medicinski tretmani poskupeli su 80, a cene polisa porasle neverovatnih 120 odsto.

Mada je inicijativa socijaldemokrata, Zelenih, sindikata u oblasti trgovine i organizacije potrošača generalno propala, pokazala je jaz između različitih govornih područja u Švajcarskoj.

Dok su građani čiji je matični jezik nemački listom glasali protiv podržavljenja zdravstva, oni koji žive u francuskom području, bili su raspoloženiji za promene.

U Švajcarskoj, inače, osam miliona zdravstvenih osiguranika, može da bira sa kojom će od 61 firme da sklopi ugovor.

Za odrasle, mesečna rata je oko 330 evra, što ne uključuje stomatološke usluge.

Ovonedeljni referendum bio je samo jedan od nekoliko plebiscita godišnje, koliko je u Švajcarskoj uobičajeno.

Za građane ove države referendumsko izjašnjavanje je normalna pojava i neizostavni deo demokratskih tekovina.

Barem četiri puta godišnje građani se pozivaju na glasanje o pitanjima o kojima u drugim zemljama po pravilu odlučuju parlament, ili samo vlada.

U Švajcarskoj, u svim važnim pitanjima građani uvek imaju poslednju reč, a ako prikupe određeni broj potpisa, mogu i sami da prisile vladu na promenu zakona i ustava.

U martu prošle godine, recimo, Švajcarci su izglasali uvođenje jedne od u svetu najoštrijih kontrola nad platama rukovodilaca u javnim preduzećima.

Dali su pravo akcionarima da odlučuju o novčanim nadoknadama za rukovodioce.

Više od polovine referenduma, koji se održavaju u čitavom svetu, organizuju se upravo u Švajcarskoj.

Ova alpska zemlja je zato mnogima uzor demokratije, mada su neke odluke građana, iz ugla osnovnih prava i sloboda, zaslužile kritike.

Tako su 2009.

godine, Švajcarci odlučili da zabrane izgradnju džamija, a ove godine se i Evropska unija digla na noge, jer su ograničili broj stranaca, koji mogu da žive i rade u njihovoj zemlji.

ISTORIJA PLEBISCITA U Švajcarskoj je ustavni referendum obavezan još od 1848.

godine.

Nedugo zatim, 1874.

godine, uveden je fakultativni zakonski referendum koji omogućava da građani stave van snage zakone koje je parlament već doneo.

Ustavna inicijativa iz 1891.

godine omogućava građanima da zahtevaju plebiscit o izmeni Saveznog ustava uprkos protivljenju državnih organa.

Uslov je da se, u roku od 18 meseci, prikupi 100.000 potpisa.

U kantonima i opštinama postoji i finansijski referendum, što znači da su odluke o trošenju novca podređene obaveznom referendumu (u većini kantona), dok su u manjem broju kantona podložne fakultativnom referendumu.

Na taj način glasači učestvuju u odlučivanju o brojnim javnim infrastrukturnim rešenjima, javnim građevinskim planovima, ili o finansiranju škola i bolnica.

Ostavi poruku