SHARE

NEPOVERENjE je reč koja objašnjava izostanak ovonedeljnog opozicionog okupljanja.

Lideri opozicije ne veruju jedni drugima, nedovoljno su uverljivi biračkom telu, i najzad, ne zna se u šta veruju, osim da treba smeniti Vučića.

Svih ovih godina, aktuelni opozicioni lideri bili su sve i svako zarad sticanja ili očuvanja vlasti.

Bili su saveznici i međusobni kritičari, stranački saborci i saradnici.

Razmenjivali su teške reči i jedni drugima pakovali afere.

I u ideološko-političkom smislu, bili su i sve i svako.

I nacionalisti i demokrate, ekonomski liberali i socijaldemokrate, tradicionalisti, regionalisti, i mnogo toga još.

Ako se ovome pridoda i svedočanstvo o razmerama korupcije političke klase u postpetooktobarskoj Srbiji, razlozi za neuverljivost novih (starih) lidera su konkretni i teško osporivi.

Prvi problem opozicije je nedostatak političkog programa.

Bez svesti ko si u političkom smislu, izvesne su politička bezidejnost i neprepoznatljivost.

Drugi problem opozicije je politička večnost lidera.

U očima razočaranih birača, ova pojava je drugo ime za odsustvo političke odgovornosti.

Bez kredibilnog liderstva nema ni potencijala za okupljanje biračkog tela.

Sadašnji opozicioni lideri, nakon neuspeha u istorijskoj misiji modernizacije Srbije, stvaranja odgovornog političkog poretka, pravne države i ekonomski pristojne države, mogu biti samo asistenti nekoj novoj političkoj eliti koja u doglednoj budućnosti može stati na crtu Vučiću i Dačiću.

SHARE

Оставите одговор