SHARE

PARIZOD STALNOG DOPISNIKACILj mi je da budem predsednica Francuske.

Ovom rečenicom, posle novog istorijskog rezultata Nacionalnog fronta, lider ove stranke Marin le Pen, bez dlake na jeziku, jasno ističe svoje namere, koje ovde više nikog ne iznenađuju.

Proteklog vikenda, stranka krajnje desnice preskočila je još jednu barijeru i prvi put od osnivanja 1972.

godine ušla u gornji dom parlamenta, s dva senatora.

Uspeh je tim veći što se senatori u Francuskoj biraju na poseban način, jer za njih glasaju tzv.

veliki birači, odnosno nacionalni i lokalni poslanici, njih oko 160.000, koji su uglavnom već stranački etablirani na političkoj sceni.

Mnogi od njih su, bez tabua, otvoreno glasali za „frontovce“.

Zbog svega toga, Marin le Pen govori o simbolici otključavanja dvopartizma, naglašavajući da su negde glasovi njene stranke u odnosu na prethodne izbore povećani čak deset puta.

Za njih su glasali ne samo klasični birači, već i mnogi nezadovoljnici aktuelnom vlašću u mnogobrojnim aspektima.

Treći put zaredom, u kratkom periodu, od proleća, vladajući socijalisti, koji nikako da nađu izlaz iz ekonomske krize, doživeli su fijasko.

Izgubili su 21 mesto i pali na 156 deputata u gornjem domu, dok je klasična desnica dobila 19 novih poslanika, pa je Senat prešao udesno, sa 190 senatora, 15 više od potrebne apsolutne većine.

U Senat su ušli David Rašlin (26), koji je, iako mlad, već gradonačelnik primorskog Frežisa, najvećeg grada u rukama NF-a, i Stefan Ravije (45), poštanski komercijalista iz Marselja.

Obojica su sa Azurne obale, gde „frontovci“ imaju veliko uporište.

I jedan i drugi su posle srednje škole odlučili da ne idu na studije, već da se posvete političkom životu i stranačkoj karijeri.

Najnoviji rezultati pokazali su da se, posle velikog uspeha na prethodna tri glasanja ove godine, neumitno stvara pozitivna biračka dinamika unutar Nacionalnog fronta.

Poslednja vrata koja sada njenom lideru ostaju da otvori su ona na Jelisejskoj palati.

GRANICE I EKONOMSKI PATRIOTIZAM MARIN le Pen već sada zna šta bi uradila kada bi preuzela kormilo Francuske.

Najpre bi, kaže, izvela zemlju iz „Šengena“ i vratila joj suverene granice.

Zatim bi uspostavila primat francuskih zakona u odnosu na briselske dekrete.

Treća mera bi bilo vraćanje privrednog integriteta kroz uspostavljanje „ekonomskog patriotizma“.

Onima s najmanjim primanjima, do hiljadu i po evra, povećala bi platu za dvesta evra.

SHARE

Оставите одговор