SHARE

Nekadašnji američki državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost Henri Kisindžer (91), čiji stavovi o međunarodnim odnosima i danas imaju velikog odjeka u svetskoj javnosti, za ugledni britanski list “Independent” progovorio je o nekim od najvažnijih geostrateških pitanja od kojih zavisi budućnost sveta, prenosi “Telegraf.rs”.Povod intervjua je njegova nova knjiga “Svetski poredak”, koja se upravo našla u prodaji, a u njoj je na jednom mestu citirao studiju koja pokazuje da, u situaciji kada istovremeno postoje etablirana sila i sila u usponu, u 10 od 15 takvih slučajeva izbija rat.

Poznato je da je Kisindžer pre 40-ak godina bio jedan od glavnih ljudi u normalizaciji američko-kineskih odnosa.

U tajnosti je uspeo da dogovori put tadašnjeg američkog predsednika Ričarda Niksona u Peking i njegov istorijski susret sa Mao Cedungom.

Novinarka Rejčel Haliburton piše da je konstrukcija tih odnosa danas pred urušavanjem i da se postavlja pitanje o mogućem ratu između Amerike i Kine.

Zbog toga je Kisindžera pitala koliki su izgledi da izbije konflikt i šta treba da se uradi da bi se on izbegao.

– I predsednik Obama i predsednik Si, a predsednik Si Đinping posebno, kažu da bi hteli da kroz svoje odnose pokažu da se napetosti između postojeće sile i sile u usponu mogu smanjiti.

Ali, u praksi zasad toga nema.

I mislim da to predstavlja ogroman problem – rekao je Kisindžer i upozorio na napetosti oko ostrva u Južnokineskom moru.

– Pre ili kasnije jedan od tih ostrva će dovesti do konfrontacije.

Ne bih hteo da Kina i SAD budu kao Nemačka i Britanija 1914.

godine, ali čini mi se da otpor ne možemo da pružamo tako što šaljemo vojsku na kinesku granicu.

Pitanje je možemo li da stvorimo prostor između nas i Kine na takav način da bi američka vojska bila na vidiku, ali da se možemo takmičiti po nekim ustanovljenim pravilima – dodao je Kisindžer.

Govoreći o Rusiji, Kisindžer prvo upozorava da je ta zemlja od 17.

do sredine 20.

veka često bila ključna u održavanju balansa svetske moći – osujetila je osvajačke snove Karla XII, Napoleona i Hitlera.

U tome leži i ključ njegovog stava o tome kako bi trebalo da odgovori na Putinovu invaziju Ukrajine.

– Ne slažem se sa Putinom, ali zašto neko negde usput nije predložio rešenje koje bi uzelo u obzir interese obeju strana u kontekstu nezavisne Ukrajine? Kada je Evropa rekla da Ukrajina mora da bira između Evrope i Rusije u trgovinskim pregovorima, možda da se reklo suprotno, da se reklo “ajmo zajedno”, možda bi takav pristup iznedrio velik napredak – priča Kisindžer.

– Lako je sotonizovati Putina.

Naravno da sa njim nije jednostavno, ali nije da već nismo videli takav tip ruskih vođa, a on nije Hitler.

Ne bi o ovome trebalo govoriti u kontekstu jednog ruskog lidera.

Pitanje je kako vidimo dugoročne odnose Rusije i Zapada u trenutku kada je Azija u fazi transformacije, a islam je u fazi permanentnog previranja – dodaje Kisindžer.

Zapadnu intervenciju u Libiji, kojom je srušen režim Moamera Gadafija, ocenio je katastrofalnom.

– Gotovo je sigurno da je više ljudi izgubilo život nego što bi ih poginulo da je Gadafi ostao, to je zaista grozan ishod – kaže Kisindžer, na šta novinarka “Independenta” dodaje da se tokom poseta Tripoliju za vreme Gadafijeve vladavine usred noći na ulici osećala sigurnije nego u ijednom drugom gradu na svetu.

Kisindžer je samo u znak odobravanja kimnuo glavom i rekao: “Knedla u grlu stane kada to kažete”.

Intervenciju Zapada protiv Islamske države Kisindžer snažno podržava, ali više ga trenutno brine Iran.

Na sugestiju novinarke da bi pretnja iz Teherana možda bila manja da je ajatolaha Homeinija nasledio umereniji vođa Rafsandžani Kisindžer odmahuje glavom.

– Razvije li Iran nuklearno oružje ili dođe nadomak stvaranja nuklearnog oružja, to će samo po sebi poremetiti ravnotežu u regiji, bez obzira koliko umerena vlast bila u Teheranu.

To bi značilo da je Iran pokazao neposlušnost prema Veću bezbednosti i da je pobedio Ameriku u ratu pretnjama – kaže bivši američki sekretar.

Iako na izborima 2016.

godine planira da glasa za republikanskog kandidata, smatra da bi demokrata Hilari Klinton bila dobra predsednica.

– Vodila je Stejt Department kao instituciju bolje nego iko, uključujući i mene – rekao je sa smeškom.

– Ja nisam precizan poput nje.

Ona je na dužnost došla u složenom trenutku kao deo administracije koja je želela da napravi drastičan zaokret.

Njena lična gledišta nisu bila drastična u meri u kojoj su bila predsednikova (Obamina), ali sve je obavila prilično vešto i nisam čuo da je ijednom kritikovala predsednika – nahvalio je Kisindžer Hilari.

SHARE

Оставите одговор