Suočene sa zabrinjavajućim porastom broja dobrovoljaca koji se pridružuju islamističkim ekstremistima na Bliskom istoku, balkanske države nastoje da obuzdaju tu tendenciju koju pothranjuje opšta ekonomska učmalost, navodi se u analizi francuskog lista „L’Express“.U zemljama bivše Jugoslavije, čije je ekonomije oslabio niz krvavih sukoba tokom 1990-ih, kao i Albaniji – jednoj od najsiromašnijih zemalja u Evropi, živi više od pet miliona muslimana, od kojih se na stotine pridružilo Islamskoj državi (IS), podseća se u danas objavljenom tekstu.Po broju boraca koji su se priključili redovima IS u Siriji i Iraku, balkanske države su odmah iza Jordana, Saudijske Arabije i Tunisa, prema izveštaju koji je nedavno objavila američka Centralna obaveštajna agencija (CIA).“Ekspres“ napominje da su balkanske države izrazile čvrstu spremnost da reaguju pred rastućom pretnjom koju predstavlja islamizam te su počele sa hapšenjem i izmenama krivičnih zakona.Kosovo, kao i Makedonija i Srbija, trenutno razmatraju dopune svojih krivičnih zakona koje bi predviđale stroge kazne zatvora za državljane tih zemalja koji se bore u inostranstvu.U Srbiji se takav zakon ne bi odnosio samo na potencijalne džihadiste, već i na dobrovoljce među srpskim pravoslavnim hrišćanima među kojima se već nekoliko desetina bori u Ukrajini, uglavnom na strani proruskih snaga, navodi francuski list.Na Kosovu je duboka kriza političkog sistema praćena endemskom korupcijom koja potresa zemlju i ne pruža gotovo nikakvu nadu mladima, ističe Blerim Ljatifi, stručnjak za verska pitanja na Prištinskom univerzitetu, kako prenosi „Ekspres“.Prema njegovim rečima, veoma važan faktor je odsustvo ekonomskih mogućnosti za mlade na Kosovu, što „širom otvara vrata misijama indoktriniranja koje sprovode misteriozne grupe“.Mete indoktriniranja i regrutovanja dobrovoljaca su najsiromašniji slojevi stanovništva, pre svega srednjoškolci, kaže Visar Durići, novinar specijalizovan za pitanja vezana za islam, kome su nedavno kosovski islamisti pretili odsecanjem glave.“Taj zadatak se poverava radikalnim imamima, često školovanim u arapskim zemljama, i to se finansira iz inostranstva.

Ciljna grupa su srednjoškolci bez perspektive koji se, prihvatajući fanatizam, nadaju da će poboljšati svoj socijalni položaj“, objašnjava on.U analizi francuskog „Ekspresa“ se podseća da se i u Bosni na stotine islamističkih boraca pridružilo snagama bosanskih muslimana za vreme međuetničkog rata od 1992.

do 1995.Po okončanju sukoba, izvestan broj bosanskih muslimana, koji pripadaju uglavnom umerenoj zajednici, prihvatio je doktrinu i način života za koje ih je inspirisao saudijski integrizam, takozvani vehabijski pokret, koji nije postojao u Bosni pre rata, navodi list, uz ocenu da je situacija slična i u Srbiji i Makedoniji.U tom kontekstu, „Ekspres“ navodi mišljenje srpskog orijentaliste Darka Tanskovića: „Ideološki jaz koji je otvoren raspadom bivše Jugoslavije popunili su radikalni i nacionalistički verski programi“.Muslimani na Balkanu, smatra ovaj stručnjak, koji su pripadali umerenim strujama, bili su deo društva – pre svega u sastavu bivše Jugoslavije – koje je u velikoj meri bilo sekularizovano.“To se promenilo sa sukobima u Bosni i na Kosovu koju si omogućili mnogo radikalnijim elementima, teolozima, militantnim aktivistima ili ‘Alahovim borcima’ da se ukorene u ovom regionu“, smatra Tanasković, kako prenosi francuski list.Ti pokreti, upozorava on, mogli bi da pod izvesnim okolnostima izazovu ozbiljne probleme na Balkanu, koji za radikalne islamiste predstavlja osetljivu tačku iz koje mogu da deluju protiv Evrope.U osvrtu na napore Balkana da stane na put ovakvom stanju stvari, francuski list podseća da je početkom septembra u Bosni uhapšeno 16 islamista, kao i da je ta zemlja u aprilu usvojila novi zakon koji predviđa kazne do 10 godina zatvora za džihadiste i one koji ih regrutuju.Na Kosovu je uhapšeno 55 islamista, među kojima 12 imama i, naročito, uticajni imam Velike džamije u Prištini Šefćet Krasnići, pod sumnjom da su propovedali radikalni islam, zaključuje se u analizi.

Ostavi poruku