SHARE

OD osvajanja svetskog srebra prošlo je bezmalo dve nedelje.

Ali, euforija zbog prvog srpskog skoka na planetarno postolje još ne jenjava.

Uostalom, članovi Đorđevićeve čete osećaju podršku na svakom koraku, restoranu, u svakoj ulici kojom prolaze.

Neizbežne su čestitke, podrška, neizostavno je i fotografisanje sa brojnim ljubiteljima našeg basketa, ali i ostalima kojima gledanje igre pod obručima ranije nije bilo preterano bitno.

Ipak, igre Miroslava Raduljice i drugova „zakucale“ su ih ispred TV ekrana tokom mečeva na Mundobasketu i pretvorile u nove iskrene fanove.

– Uh, ja sam malo „operisan“ od cele te euforije.

Verovatno će sve to da me „pukne“ kasnije, a možda još nisam ni svestan šta smo uradili…

Vidim kada ljudi na ulici prilaze iskreno srećni i kada od srca čestitaju, žele da se slikaju, koliko im je mnogo značilo, pa samim tim i mene to čini mnogo srećnijim – kaže Raduljica u priči za „Novosti“, ne krijući zadovoljstvo što je nacionalni tim vratio košarkaški osmeh i ponos naciji koja je od 2002.

godine, čekala medalju sa planetarnog skupa.

Za kratko vreme od momka koji nije bio zanimljiv sportskim medijima, postali ste jedan od najpoželjnijih osoba? – Ma nisam ja nigde išao, niti sam postao „odjednom“ dobar.

Bio sam sve vreme tu, nego verovatno nisu imali prilike da me gledaju…

Konačno sam dobio pravu priliku da pokažem šta znam, koje ranije, zbog „ovih“ ili „onih“ okolnosti, nije bilo.

Osetio sam veliko poverenje trenera i saigrača.

Možda je to poverenje saigrača bilo i bitnije.

Obostrano poverenje izvuče najbolje iz vas.BRADA I TETOVAŽE TOKOM šampionata, Raduljica je sakupio „brdo“ simpatija, ne samo zbog igara, nego i zbog brade i tetovaža.

Neretko se mogu čuti i šale, ali i pohvale na te detalje, koji više od dve godine krase njegov izgled.

– S jedne strane mi je simpatično, ali nisam pustio bradu da bi se pričalo o njoj.

Biće mi krivo ako šampionat bude ostao upamćen samo po mojim bradama i tetovažama, jer mislim da je u Španiji bilo mnogo dobrih košarkaških momenata.

Imali ste priliku, u karijeri, da sarađujete sa brojnim trenerima, za nas poznatim i nepoznatim, više i manje trofejnim.

Kako je bilo sa Đorđevićem? – Opušteno, potpuno drugačije od svega ranije.

Bez velike presije, ali sa jasnim granicama šta se sme, a šta ne.

Ove pripreme su mi prošle najbrže i najbezbolnije u životu.

Sale je pokazao da može da se stvori i dobar tim i da se postigne željena pripremljensost ekipe na drugačiji način, da vas ne ubije pishički i fizički.

Tokom šampionata Srbija je delovala fizički gotovo perfektno, za razliku od starta priprema, kada je bila evidentna (očekivana) razlika u nivou spremnosti pojedinaca? – Prvi sam ja došao nespreman.

Sale (Đorđević) je to znao.

Takođe i Srki (Sarić, kondicioni trener), koji je, pored zdravstvenih problema, imao ogromnu snagu i odradio neverovatan posao.

Veliki čovek i moj prijatelj, s kojim već godinama radim preko leta.

Sigurno da veliki, veliki deo zasluga za osvojenu medalju pripada njemu.

Našu reprezentaciju je prilikom odlaska za Granadu ispratio tek pokoji šapat podrške da „slete“ do polufinala…Nacija sada očekuje da se već sledećeg leta ukrcate u avion za Rio?BEZ PREDRASUDAS OBZIROM na broj stanovnika, ali i na ogromnu posećenost košarkaških utakmica u Kini, vrlo brzo ćete postati jedan od najpopularnijih srpskih sportista na svetu…

– Ha, ha, ha…

Znam da vole košarku i sport uopšte.

Drago mi je što ću sa svime time moći da se upoznam na licu mesta.

Uvek ulazim nove priče bez predrasuda, tako će biti i sada.

– Znate, dosta smo košarkaški čudan, razmažen narod.

Ali veliki deo zasluga za takva razmišljanja dugujemo Saletu i njegovoj generaciji koji su nas uspesima razmazili da očekujemo velike ciljeve.

Nije bitno koliko je svetska medalja povećala prag očekivanja javnosti, već koliko smo mi sami stvorili zdravu atmosferu i volju da narednih leta dolazimo u reprezentaciju sa istim žarom.

Do kontinentalnog šampionata ima još mnogo, uvek je teško predvideti konačan rezultat, jer nekada i splet okolnosti može da vam promeni put.

Ali, najvažnije da se ponašamo kao do sada i ne sumnjam da ćemo izvući najbolje iz sebe.

Za nekoliko dana očekuje vas odlazak u Kinu, u koju ćete ući kao prvi srpski član najkvalitetnije tamošnje lige, još velike nepoznanice za nas.

Zašto baš Šandong? – Tokom leta, kada sam postao slobodan igrač bilo je raznih ponuda iz NBA i Evrolige.

Međutim, ili nisu bile konkretne, ili mi nisu odgovarale.

Ponuda Šandonga je bila najkvalitetnija, ne mislim samo na finansijski deo, već iz svih aspekata.

Sigurno da ću biti do detalja upućeniji u kvalitet KBA kada zaigram, ali koliko sam upoznat, nije toliko loša, kao što se predstavlja kod nas.

Naprotiv.

Dobrim igrama u Kini bih verovatno otvorio put i drugim srpskim igračima, što je dodatan motiv.

Igranje za Šandong, s obzirom na dugotrajnost ugovora, ima i svojevrsnu fleksibilnost da se po završetku tamošnje sezone (najkasnije do marta) vratim u Evropu ili NBA.

Koliko uošte znate o Šandongu i Kini? – Čitao sam dosta ovih dana.

Poznato je da sam avanturističkog duha, pa me je i s te strane privuklo igranje u Kini, jer ću moći da upoznam njihovu izuzetno bogatu kulturu, da proniknem u njihov životni stil, koji je, mislim, teško shvatiti bez empirijskih iskustava.

Iskreno se radujem odlasku – završava Raduljica, dok se polako sprema za avion koji ga „čeka“ 1.

oktobra.

SHARE

Оставите одговор