SHARE

Referendum o nezavisnosti Katalonije je neustavan i neće biti održan, saopštila je danas španska vlada, ubrzo nakon što je lider Katalonije potpisao dekret o raspisivanju referenduma za 9.

novembar.

Niko nije “iznad nacionalne volje španskog naroda”, upozorila je vicepremijer Španije Soraja Saens de Santamarija na konferenciji za novinare.

“Taj referendum se neće održati jer je neustavan.

Duboko žalimo zbog poteza predsednika (Masa) koji smatramo greškom – to će podeliti Katalonce i udaljiti ih od Evrope”, istakla je ona.

Kako je prenela agencija AFP, španska vlada je već pred Ustavnim sudom započela proces za poništenje dekreta koji je potpisao predsednik španskog regiona Katalonija Artur Mas.

Dugogodišnji pokret za nezavisnost Katalonije dobio je zamah tokom poslednjih godina ekonomske krize, ocenjuju agencije.

Španski premijer Marijano Rahoj sazvao je vanrednu sednicu vlade o tom pitanju za ponedeljak.

Katalonski dekret je usledio samo nedelju dana pošto su stanovnici Škotske na referendumu odbacili odvajanje od Velike Britanije.

Dogovor o raspisivanju referenduma o suverenosti postigle su 12.

decembra 2013.

separatistički nastrojene političke partije u Kataloniji i tada je dogovoreno da se glasanje održi 9.

novembra.

Ustavni sud Španije doneo je odluku 25.

marta da je najavljeno održavanje referenduma o nezavisnosti Katalonije neustavno jer regija “ne može jednostrano da raspiše referendum na kojem će samostalno odlučiti o svojoj integrisanosti u Španiju”.

Ankete pokazuju da je približno polovina stanovnika Katalonije opredeljena za izdvajanje iz Španije.

U Španiji, prema važećem Ustavu donetom 1978, postoji 17 autonomnih provincija, odnosno regija, a sve one imaju autonoman status s čitavim nizom posebnih prava.

Jaka separatistička orijentacija tradicionalno postoji u Baskiji i Kataloniji.

U Španiji, u kojoj živi 47,2 miliona stanovnika, ovaj problem je dodatno upadljiv zbog činjenice da su Baskija sa 2,9 miliona stanovnika, Navara sa 650.000 i Katalonija sa 7,5 miliona stanovnika, osim Madrida, privredno najprospritetnije regije zemlje.

Smatra se da katalonska privreda čini približno petinu privrednog potencijala Španije, što bitno prevazilazi procentualni udeo stanovništa, od 15,8 odsto u odnosu na ukupno stanovništvo Španije.

Istorijski, Katalonija je sastavni deo Španije od 15.

veka, kada se godine 1479.

aragonski kralj Ferdinand venčao sa Izabelom od Kastilje.

Bio je to početak formiranja Španije u okvirima kakvi su nam danas poznati.

Konačni oblik je dobila 1492.

kada je pripojena Granada, gde su do tada vladali Mavari.

Vekovima je Aragon imao čitav niz posebnosti pod španskom krunom, i poseban identitet Katalonije negovan je sve do Rata za špansko nasleđe (1701-1714.) kada je situacija potpuno promenjena.

Nova vladajuća dinastija Burbona nije više tolerisala separatni status Katalonije, niti uopšte bivših zemalja Aragona.

Počev od 1716.

ukinute su posebne lokalne institucije Katalonije i započelo je potiskivanje katalonskog jezika iz javne upotrebe, u korist kastiljanskog, odnosno španskog, a ovakvo stanje zadržalo se do 20.

veka.

Danas, osim u Kataloniji, katalonski se govori, većinski, i u pokrajini Valensija, kao i na Balearskim ostrvima.

Pošto je aprila 1931.

Španija postala republika, Katalonija je 1932.

dobila svedenu autonomiju, koja je 1936.

prerasla u samoupravu.

Tokom Građanskog rata u Španiji od 1936.

do 1939, Katalonija je bila uporište protivnika monarhije, te je nakon pobede Franciska Franka svaka autonomija Katalonije ukinuta.

Pošto je dolaskom na vlast Huana Karlosa u Španiji odbačeno nasleđe frankizma, Katalonija je 1977.

dobila privremeni autonomni status, a 1979.

punu autonomiju, u skladu sa Ustavom iz 1978.

godine.

SHARE

Оставите одговор