Kosovo u izvesnom smislu jeste bilo opasan presedan i kršenje međunarodnog prava, ali veza ižmeđu zaštite od ozbiljnih kršenja ljudskih prava i državnog suvereniteta je jedna od oblasti u kojoj međunarodno pravo ne funkcioniše najbolje, kaže američki stručnjak Ričard Falk, koji ne vidi značajnu sličnost između slučaja Kosova i Krima.

„Uvek se može sugerisati u oba slučaja da je postojala želja dela zemlje da se odvoji u smislu pretenzija na samoopredeljenje, ali činjenična situacija na ta dva mesta je dosta različita“, objašnjava za Tanjug ovaj počasni profešor Univerziteta Prinston.

U izjavi na marginama međunarodne konferencije Dijalog civilizacija na Rodosu, ovaj vodeći stručnjak za međunarodno pravo naglašava da svaki slučaj ima „svoju originalnost“, kao i da je „važan kontekst“ i da ne postoje neka generalna pravila koja bi određivala ishod za svaku konkretnu situaciju.

„Međunnarodno pravo ne deluje svuda jednako efikasno.

Veza između zaštite od ozbiljnih kršenja ljudskih prava i državnog suverenita je jedna od oblasti u kojoj ne funkcioniše dobro jer zavisite od suda međunarodne zajednice, koja je sama izmanipulisana od političkih snaga“, navodi Falk i dodaje da su dvostruki standardi prisutni u međunarodnom pravu.

Na pitanje da su posledice presedana Kosova danas Krim, škotski referendum a sutra možda Katalonija, odgovara da to „jeste veoma opasan presedan, ali je opasan presedan i da se ostavi manjina pritisnuta sa svih strana“.

„Jasno je da se Albanci nisu osećali komforno u Srbiji a čak je i nenasilni lider Ibrahim Rugova smatrao da je intervencija potrebna.

Postojala je politička atmosfera koja je bila nespojiva sa time da se dozvoli Srbiji da zadrzi suverenitet nad Kosovom“, kaže Falk.

Američki stručnjak, koji je svojevremeno kao član komisije Ričarda Goldstona, preporučio nadziranu nezavisnost Kosova, napominje da „svaka važna međunarodna kontroverza postaje presedan“.

„Pitanje je koliko je taj presedan uticao na svaki od ovih slučajeva, a to je delom psihološko, delom političko pitanje.

Kritičari onog što se desilo na Krimu ukazaće na kosovski presedan, oni koji ga odobravaju će ga izbegavati.

Samo korišćenje presedana je pod političkim uticajem“, dodaje on.

Na opasku da su posle vojne intervencije u Jugoslaviji usledile mnoge druge što je imalo opasne posledice primećuje da „svaka situacija ima svoju originalnost, a pitanje je ravnoteže sukobljenih motivacija da se zaštite ljudi koji su ranjivi“.

Kada je reč o slučaju Krima i činjenice da SAD smatraju da je normalno da Kosovo bude nezavisno a da nije normalno da Krim bude deo Rusije, iako je tamo bio referendum a na Kosovu nije, Falk primećuje da „nema spora da da je bilo referenduma na Kosovu da bi glasali za nezavisnost“.

„Ali, ne možete očekivati doslednost od geopolitickog aktera kakve su SAD.

Imate jednu logiku jednakosti država koja je utemeljena u međunarodnom pravu, imate drugu logiku gde nema nikakve jednakosti, koja je utemeljena u geopolitici, gde moć određuje ishod, a dvostruki standardi su česti ako ne i sveprisutni“, objašnjava.

Upitan da precizira da li je Krim sada nelegalno deo Rusije, Falk navodi: „Nisam stručnjak za Krim, ali kompleksnost je u tome sto je Krim je bio deo Rusije i pitanje je da li je inicijativa Hruščova (da ga preda Ukrajini) bila validna“.

Samoproglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine vidi kao posledicu sticaja okolnosti nepovoljnih za Srbiju posle kraja Hladnog rata.

„Imali ste pokušaje i pritiske da se uništi suvereni integritet Jugoslavije i u toj situaciji rukovodstvo u Srbiji je postalo veoma nacionalističko pod Miloševićevom kontrolom, a to je dovoleo do situacije u Bosni što se zauzvrat proširilo na Kosovo“, podseća Falk.

Srebrenica je, kaže, tretirana od međunarodne zjaednice kao zločin protiv čovečnosti, a srpska vlada smatrana odgovornom, a to se, poklopilo sa 50.

godišnjicom NATO i traganjem za nekom vrstom uloge za taj savez posle kraja hladnog rata.

„Imali ste tu kombinaciju da je albansko stanovništvo bilo suočeno s opasnošću etničkog čišćenja poput onog u Bosni plus inicijativa Zapada, posebno SAD da pokažu da je NATO još relevantan.

To je dovelo do izbegavanja diplomatskog rešenja i pribegavanja vojnoj intervenciji, a što je takođe delimično izazvala OVK svojim incidentima“, objašnjava Falk razloge za donošenje takve odluke Goldstonove komisije.

Svestan je, kaže, da je ta odluka dovela do situacije u kojoj je mnogo Srba napustilo Kosovo i u kojoj se njihova prava ne poštuju, ali da ne može da kaže može li se to može svesti na etničko čišćenje.

„Postojao je neki osećaj krivice u međunarodnoj zajednici zbog Srebrenice.

Mnogi smatraju da je propaganda da preti nova Srebrenica na Kosovu zahtevala neku vrstu intervencije.

Teška je to bila situacija u kojoj je svaki rezultat bio problematičan zbog toga što je u to vreme izgledalo jasno da većina ljudi na Kosovu želi da bude nezavisna i suverena, a da su srpska kršenja ljduskih prava u Bosni značila da nema međunarodnog poverenja da bi se dozvolio da Kosovo ostane deo Srbije“, navodi Falk.

Istina je, priznaje, da nije u skladu sa međunarodnim pravom da se dozvoli da delovi države ne ostanu u njoj ali „imali ste situaciju da je i ta država bila deo veće države, pa ispada da je to samoopredeljenje iz treće ruke“.

Na pitanje da li je slučaj Kosova bio prekretnica za promene koje se zbivaju u međunarodnom pravu, Falk kaže: „Nisam siguran da je to prekretnica.

To je važan događaj u razvoju međunarodnog prava, ali da li je odlučujcuhi jos nije jasno.

Nije se još dovoljno toga desilo, nije stvorio dominantnu tendenciju“.

Ukrajina se, dodaje on, previše razlikuje od Kosova, jer u njoj učestvuju dve vodeće zemlje u svetu koje su se nadmetale i bile rivali tokom Hladnog rata i koja je važna zemlja na obodu Rusije, pritom izmanipulisana od NATO.

„Ona ima mnogo veći strateški značaj i zato ne bih rekao da je to u istoj tendenciji.

Kad se razmišlja o Kosovu, to jeste opasan presedan iz izvesne perspektive ali ništa vise od toga“, zaključuje Falk.

Ostavi poruku